Samo četiri dana bila su potrebna Zoranu Rakiću da iz uloge domara pređe u ulogu organizatora predstave. Kada se profesor veronauke razboleo, njemu je poverena predstava povodom Dana Svetog Save.

Nije se premišljao, jer je đacima ta predstava vrlo važna. Skromno kaže da ju je samo doveo do finala.

-Mene đaci jako dobro znaju i ja sa njima sarađujem. Meni lično, naravno zaposlenima u školi, nama je na prvom mestu đak, pa sve ostalo- kaže Zoran.

Čovek od devet zanata počinje da radi u 6 ujutru, kada prvo otključa školu i proveri da li je sve u redu. Zavšrava kasno u noć, posle probe sa đacima.

Foto: Shutterstock

-To mi je kao čaša crnog vina, koju popiješ uveče pred spavanje. To mene opušta i ne može da bude napor. Kada radite sa decom, to je jedna posebna težina kao i ljubav prema toj deci- rekao je Zoran.

U školi se dobro zna za njegovu ljubav prema pozorištu, a Zoran sam kaže, da je i potekao iz pozorišta.

-U pozorištu sam naučio mnogo toga od scenografa, kostimografa, nisam to po opredeljenju, ali me to zanimalo, kao što volim da znam kako se popravlja neka brava, neki uređaj, struja- istakao je domar.

U penziju ide sledeće godine. Ali kraj je uvek novi početak. Možda ova priča bude inspiracija za još jednu pozorišu predstavu.

The post Ovako je jedan domar spasio Savindan: U Petoj beogradskoj gimnaziji rade izuzetni ljudi appeared first on Obrazovanje.