U školskoj 2020/21. godini odličan uspeh na kraju osmog razreda ostvarilo je 43,2 odsto učenika, dok je dovoljan uspeh imalo svega 1,2 odsto učenika, pokazao je izveštaj Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Iako su nadležni državni organi uložili dosta truda u način organizacije i kvalitet onlajn nastave, ispostavilo se da ovakav vid držanja nastave nije najbolji za decu.

Prosvetari navode da je najveći problem to što učenici nisu imali direktnu komunikaciju s nastavnicima, te da ih je “nastava iz fotelje” ulenjila. U većini slučajeva roditelji, starija braća i sestre su im pomagali oko domaćih i kontrolnih zadataka, pa oni nisu posvetili dovoljno pažnje razumevanju gradiva.

Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika, rekla je da za sada možemo da pretpostavimo kakve će posledice korona ostaviti na obrazovanje naše dece, ali da sve ide u pravcu toga da opada nivo obrazovanja naših učenika i da ćemo tek platiti danak zbog epidemije.

Foto: Shutterstock

– Tek ćemo posle završetka pandemije imati neku realnu sliku o obrazovanju dece. Korona je u globalu i te kako opasno uticala na kvalitet obrazovanja. Zbog onlajn nastave opali su kriterijumi ocenjivanja, kovid je urušio sve standarde koje smo imali pre epidemije – kazala je Jankovićeva i dodala:

– Kao posledica toga javlja se rast broja odličnih učenika i rast broja vukovaca u osnovnoj školi. Zbog samog načina izvođenja nastave, prosvetni radnici nisu imali dovoljno vremena da sprovedu ocenjivanje, nisu imali raspoložive alate jer je školska godina bila jako konfuzna i anarhična, što je dosta uticalo i na način ocenjivanja.

Prema njenim rečima, celu tu sliku smo stvorili posle male mature, na kojoj su zadaci bili na zaokruživanje, a recimo iz maternjeg jezika bila su samo četiri zadatka otvorenog tipa:

– Sada ne vidimo pravu sliku o obrazovanju naše dece, ali posledica će biti sigurno. Đaci su samo deca, ona ne mogu da razluče šta je ispravno i kako treba, ali mi smo odrasli i tu smo da im pokažemo, a ovim im samo činimo medveđu uslugu. Učimo ih da treba da žmure umesto da sagledaju realnu sliku.

Istraživanje Unicefa: Deca su manje motivisana za učenje

Najnovije istraživanje Unicefa pokazuje koliko je pandemija uticala na kvalitet učenja i na znanje koje deca stiču.

– Veliki broj roditelja smatra da je većina dece manje motivisana kada je na nastavi od kuće. Čak 58 odsto dece, veruju, uči lošije nego pre pandemije, dok 35 odsto misli da uči isto kao i pre. Čak 70 odsto roditelja čija deca imaju od sedam do 12 godina moralo je da uči s njima, dok samo 22 odsto nikada nije pomagalo deci – pokazali su rezultati ovog istraživanja.

Foto: Shutterstock

I Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, rekao je da već vidimo i osećamo ogromno neznanje, izgubljene radne navike, nedostatak radne discipline, nepostojanje kontinuiteta u radu.

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, rekao je da su u poslednje vreme prosvetari primetili da đaci koriste različite izgovore kako bi izbegavali časove i dolazak u školu.

– Neki od razloga su da su bili u kontaktu sa zaraženom osobom, da odjednom osete slabost i malaksalost, da se plaše da nije korona i da bi trebalo da idu kući jer ne žele da rizikuju i zaraze odeljenje i nastavnike. Đaci će morati da obnove osnovnu praktičnu nastavu iz srednjih škola u firmi gde budu radili. Deca iz osnovnih škola dolaze sa ogromnim neznanjem, na to je uticala i mala matura, na kojoj su dati zadaci iz kojih na osnovu pitanja prepoznaš odgovor. S druge strane, postoje škole u kojima ima i preko 70 odsto odličnih učenika. To ničemu ne vodi, na prvi pogled pokazuje da učenik vredi, a zapravo nema znanja – kaže Antić.

The post Zdravo epidemijo, zbogom znanje: Vukovaca je sve više, a ipak đaci sve više zaostaju u školi appeared first on Obrazovanje.

Svaka zbirka sadrži po 450 zadataka, raspoređenih na osnovni, srednji i napredni nivo, a dostupne će biti na srpskom i jezicima nacionalnih manjina. Na kraju publikacija nalaze se rešenja.

Zbirke đacima treba da približe model zadataka koji će se naći na završnom ispitu u junu i da im omoguće da samostalno vežbaju i proveravaju znanje, navodi se u saopštenju Prosvetnog pregleda.

U izradi zadataka učestvovalo je oko 100 nastavnika iz osnovnih, srednjih škola i sa fakulteta, čime je, kažu priređivači publikacija, osiguran kvalitet u svim traženim elementima.

U Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja navode da su recenzenti zadataka i zbirki ugledni strucnjaci u svojim oblastima, što je, naglašavaju, još jedna potvrda kvaliteta tih izdanja.

Sve publikacije mogu da se kupe u knjižari “Prosvetnog pregleda” u Beogradu i knjižarama širom Srbije ili pouzećem.

Tri zbirke zajedno koštaju 970 dinara, a pojedinačno, cena zbirke za srpski ili maternji jezik je 400 dinara, zbirka za matematiku 290 dinara, a kombinovana zbirka 280 dinara.

Za one koji žele da vežbaju zadatke i van ovih zbirki, u prodaji su i testovi sa završnih ispita prethodnih godina, dodaje se u saopštenju.

Zbirke su zajedničko izdanje Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Prosvetnog pregleda.

The post U prodaji zbirke zadataka za završni ispit: Tri zbirke su 970 dinara, a evo gde ih možete kupiti appeared first on Obrazovanje.

Ljuta trka za peticama – tako bi se ukratko mogla opisati atmosfera ovih dana u školama. Kako se bliži kraj prvog polugodišta, tako se ova trka zaoštrava, pričaju prosvetari. Pritisci na nastavnike rastu kako bi mnogim đacima zaključili i veće ocene od onih koje znanjem zaslužuju.

Ali, i nevezano za te pritiske, nastavnici su zbog korone ovog polugodišta morali da spuste kriterijume u ocenjivanju za čak 40 odsto, kaže Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola.

– U razgovoru sa nastavnicima i direktorima škola, došlo smo do zaključka da smo skoro svi morali da spustimo kriterijume u ocenjivanju za 40 do 50 odsto. Razlog je taj što je znanje đaka znatno oskudnije zbog onlajn nastave i učenja od kuće. Ono što su đaci pre korone znali za trojku ili četvorku, sada ocenjujemo peticom – navodi Antić.

Kriterijumi su se spuštali i godinama pre korone, upozorava Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija, a onda je onlajn nastava dodatno pogoršala rezultate.

– Učenici u Beogradu su od treće nedelje septembra do pre tri nedelje išli po kombinovanom modelu, što znači da su jedan dan bili u školi a drugi kod kuće. Kada su kod kuće, oni se ponašaju kao da su na raspustu i tu od ozbiljnog učenja nema ništa – objašnjava Markov.

On je već istakao da je decembar paklen mesec za nastavnike jer tada kreće trka za ocenama i pritisci sa svih strana.

– Pritiske vrše roditelji, ali i direktori škola, kojima je stalo da bude što više visokih ocena i da škola bude na dobrom glasu – dodaje on.

Đaci su inače ove godine zbog pandemije imali i produžen jesenji raspust, pa ih u drugom polugodištu očekuju tri dana nadoknade.

Foto: Shutterstock

Shodno spuštanju kriterijuma u školama, pretpostavlja se i da će mala matura biti olakšana kao i prošle godine. Tada je na testu bilo najviše zadataka “otvorenog tipa”, sa ponuđenim odgovorima, pa je osmacima tako omogućeno da na završnom ispitu ostvare bolje rezultate.

– Treba imati u vidu da se školska 2020/2021. godina odvijala u posebnim uslovima pandemije kovid 19, koje su diktirale promenu organizacije nastave i učenja i uvođenje nastave na daljinu. Takvi uslovi su doveli do redukcije određenih delova gradiva. Shodno tome, ispitni zadaci su prilagođeni kako po sadržaju, tako i po formi, na način da su pitanja „otvorenog” tipa bila prevedena u zadatke sa ponuđenim odgovorima, gde god je to bilo moguće – navodi se u najnovijem izveštaju Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

The post Nastavnici na udaru sa svih strana: Ljuta trka za peticama je u toku, kako se odupreti poklanjanju ocena? appeared first on Obrazovanje.

Ukoliko ustanova ne izvede himnu predviđena je kazna u iznosu od 100.000 do 1.000.000 dinara, odnosno novčana kazna od 25.000 do 100.000 dinara za direktora ili odgovorno lice ustanove.

Ista novčana kazna važi, između ostalog, i ukoliko ustanova ne upiše dete u predškolsku ustanovu, odnosno osnovnu školu radi pohađanja pripremnog predškolskog programa, ne upiše dete u osnovnu školu, ne donese razvojni plan i godišnji plan rada u roku propisanom zakonom ili ih ne primenjuje, sprovodi ogled bez odobrenja ministra ili vrši statusne promene, ne donese blagovremeno, odnosno ne ostvaruje program obrazovanja.

U predloženom zakonu se navodi da se učenik ocenjuje najmanje četiri puta u polugodištu u osnovnom i tri puta u srednjem obrazovanju i vaspitanju, a ako je nedeljni fond časova obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti jedan čas – najmanje dva puta u polugodištu.

Foto: Shutterstock

Ružić je nedavno, komentarišući to što je forum beogradskih gimnazija pozvao ministarstvo na čijem je čelu da razmotri mogućnost izmene ovog zakona u cilju ukidanja zaključivanja ocena na kraju polugodišta, rekao da je Ministarstvo otvoreno za razgovore na tu temu.

-Ali situacija trenutno nije takva da ćemo u ovim izmenama i dopunama zakona pristupiti tim intervencijama- naveo je Ružić.

U predloženom rešenju se navodi da Ministarstvo prosvete treba da uspostavi informacioni sistem za sprovođenje ispita u kojem se, između ostalog, unose iskazane želje učenika za upis u srednju školu, odnosno fakultet. Obradu podataka vrši Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja – Centar za ispite, u svrhu pripreme i sprovođenja ispita, a podaci o rezultatima ispita dostavljaju se srednjim školama, odnosno fakultetima.

Foto: Shutterstock

Prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju opštu, stručnu i umetničku maturu prvi put će polagati učenici upisani u srednju školu od školske 2020/2021. godine, odnosno prvi ispiti biće organizovani školske 2023/2024. godine.

Između ostalog, definisano je i da plan i program nastave i učenja verske nastave, na usaglašeni predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, po pribavljenom mišljenju organa nadležnog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama donosi ministar. Organizovanje i ostvarivanje verske nastave prati Komisija za versku nastavu koju obrazuje vlada na period od šest godina.

Predviđeno je i da se prijem u radni odnos na neodređeno vreme vrši na osnovu konkursa koji raspisuje direktor, a da konkurs sprovodi komisija. Kao osnovni razlog za donošenje predloženih izmena zakona navodi se blagovremeno stvaranje uslova za efikasnu i stručnu pripremu za realizaciju ispita kojim se završava određeni nivo obrazovanja.

The post Konačno slovo zakona o himni: Kreće se 1. septembra u školu, ali pod kojim uslovima? appeared first on Obrazovanje.

-Merilo znanja je onoliko koliko deca znanja ponesu nakon tog ocenjivanja, a znanje se meri na osnovu toga koliko deca na kraju nekog ciklusa ispunjavaju planirane standarde – navodi Ranđelović.

Branislav Ranđelović je naveo da u našem obrazovnom sistemu mi imamo tačno uređeno šta dete na osnovu prva četiri razreda osnovne škole treba da zna, šta treba da zna nakon osmog razreda, a šta nakon završene srednje škole.

Navodi da se provera znanja dece proverava tek nakon osmog razreda malom maturom.

-I to je naš prvi i jedini instrument kada mi realno na celoj generaciji proveravamo ukupno znanje- ističe on.

Foto: Shutterstock

Govoreći o broju ocena, navodi da nema razloga da mi sada brinemo da li su to tri ili četiri ocene.

-Šta bi desilo da smo sa četiri ocene povećali na pet, tek bi bio veći namet. Ja mislim da je ovo na neki način olakšanje i nastavnicima i učenicima, a i deci. Na kraju krajeva, oni su sve vreme sa njima, uprkos ovoj situaciji deca idu u školu i sreću se sa svojim nastavnicima. Da li su tri ili četiri ocene to je svejedno- navodi Ranđelović.

Navodi da su sa učiteljima i nastavnicima i pre korone, a pogotovo tokom korone radili na formativnom ocenjivanju.

-To znači da oni tokom celog polugodišta prate rad dece. Bilo je puno načina da se vide, ako ne uživo dok je bila nastava putem interneta putem obrazovnih portala- navodi on.

Navodi i da su se vremenom navikli na ovu situaciju koja vlada zbog pandemije koronavirusa.

-Mi smo se polako, ali sigurno navikli na ovu situaciju, i moram da kažem da ovo kako se sada radi nije toliko problematično kao što je bilo prošle godine – naša nastava se ipak obavlja i naši nastavnici i učenici se sreću sa đacima. To je ono zbog čega ja verujem da će oni imati dovoljno instrumenata i elemanta da deci daju prave ocene- navodi Ranđelović.

Na pitanje da li su i deca i nastavnici, profesori sada više preopterećeni nego u normalnim životnim okolnostima odgovara da će to to vreme pokazati.

Foto: Shutterstock

-To ćemo verovatno proceniti kad malo prođe vremena i kad podvučemo crtu. Ja imam utisak da se sada više vremena troši na nastavu ili školu nego ranije, ali ko zna, možda je ovo naša nova realnost, možda ćemo mi ovako živeti još dug niz godina-navodi on.

“Zakonom uređena pitanja”

Poslednja generacija malih maturanata, koja je u junu polagala završni ispit za upis u srednju školu, bolje je uradila sva tri testa od prethodne. Na pitanje da li su u pravu oni koji kažu da je to zato što su zadaci bili lakši, da li je učinjen ustupak zbog pandemije odgovara:

-Mi imamo zakonom uređeno kakva treba da budu pitanja i kakve standarde treba da ispune ta pitanja, i naravno da su i ove godine kao i ranijih godina bila u skladu sa našim propisima. Svako pitanje može na ovaj ili onaj način da se postavi, da se zatvori ili otvori, i mi smo se ove godine trudili da zaista izađemo u susret generaciji koja je u neobičnim okolnostima završila osmi razred, da prilagodimo pitanja, i da toj deci taj završni ispit ne bude veliki stres- objašnjava Ranđelović.

Na pitanje da li će i ovoj narednoj generaciji izaći u susret odgovara:

-Jun je daleko, ali ja mogu da vam kažem da naše radne grupe već sada rade zadatke za jun. Moramo imati razumevanja za decu, ali sa druge strane ne smemo da damo ono što je ispod standarda, ispod onoga kako je zakonom propisano- poručio je on.

The post Da li broj ocena na polugodištu može da bude merilo znanja: Struka pred novim školskim problemima appeared first on Obrazovanje.

Odgovor je takođe poražavajuć – smatra se da su đaci “Z” generacije loši iz matematike jer im je rešavanje zadataka na tabli dosadno. Oni žele mobilni, tablet i brza, trenutna rešenja.

– Rezultati dece iz matematike na maloj maturi manji su u odnosu na srpski jezik i kombinovani test tokom celog perioda od 2011. do 2021. godine. Brojne društvene studije ukazuju da „milenijalci” (rođeni u periodu od 1981. do 1996. godine) i „Z” generacija (rođeni od 1997. do 2015. godine), osim što odrastaju u ambijentu naglog razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija, najlakše prihvataju i najbolje se snalaze u primeni tih tehnologija. Njima je sve teže zadržati pažnju tradicionalnim načinima držanja nastave – „tabla i kreda”, posebno kada je u pitanju matematika – navodi se u izveštaju Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Foto: Shutterstock

Oni upozoravaju i da mnogi đaci u Srbiji zbog toga pate od matematičke anksioznosti. To znači da osećaju napetost i strah kada treba da rešavaju matematičke zadatke, da imaju negativan stav prema ovom predmetu i nelagodnost kad treba da idu na taj čas.

Jedan pošalje domaći na vajber, ostali prepišu

Branislav Milošević, nastavnik matematike u OŠ “Gornja Varoš” u Beogradu, kaže da je ono što se dešava, blago rečeno, katastrofa.

– Njima je na tabletima i mobilnim telefonima sve dostupno ovog trenutka, a rad na zadacima je proces i to ih ne zanima. Ima zadataka o kojima treba razmišljati više dana, a za đake nove generacije to je na niovu naučne fantastike. Oni žele sve sad, odmah! Dešava se da im date zadatak i prođe sekund, a oni kaže “ja ovo ne znam”. Pa čekaj, je l si uopšte pročitao zadatak, pitam ih, i onda shvatim da nemaju strpljenja da pročitaju zadatak do kraja – priča nastavnik Milošević.

Događa se, dodaje, i da jedan učenik pošalje domaći zadatak na vajber, a ostali ga onda prepišu. Deca koja su nadarena za matematičko razmišljanje danas, priča ovaj profesor, retka, pa ih drugi zbog toga ismejavaju.

– Vidite kako se sve promenilo. Nekada je bilo obrnuto. Danas se ismevaju najboljima – dodaje na kraju Milošević.

Foto: Shutterstock

Brojke potvrđuju zabrinjavajuću situaciju: oko 43 odsto učenika u Srbiji nije dostiglo najniži nivo funkcionalne pismenosti iz matematike, pokazali su PISA testovi. Da bi se matematika približila đacima, potrebno je osavremeniti način izvođenja nastave, zaključuje se na kraju, u izveštaju Zavoda.

– Sa akcentom na kompjuterske simulacije i vizualizaciju, kako bi učenici razumeli materiju koja im se predaje i razloge zašto im se predaje (primenu). Bolje razumevanje gradiva iz matematike pozitivno bi uticalo na znanje, a samim tim i na eliminaciju utemeljenog straha i odbojnosti od matematike – piše u izveštaju.

Sagovornik smatra da je nešto i do roditelja.

– Vratite nastavnicima autonomiju, dopustite da detetu damo ocenu adekvatnu znanju koje ima – poručuje Milošević na kraju.

The post Milenijalci matematički nepismeni: Generacija “Z” barata tabletima, a ne zna tablicu množenja appeared first on Obrazovanje.

Podaci iz najnovijeg, ali i svih prethodnih, izveštaja Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV) o rezultatima završnog ispita za kraj osnovnog obrazovanja govore da je ove godine drastično povećan broj ispitnih pitanja zatvorenog tipa, u kojima se od učenika očekuje da obeleže jedno ili više tačnih rešenja među nekoliko ponuđenih. U svega devet od ukupno 60 zadataka na sva tri maturska testa – iz srpskog, matematike i na kombinovanom – zahtevalo se da đaci napišu kraći odgovor, odnosno navedu postupak rešavanja. Zahvaljujući tome osmacima je, kao što se i očekivalo, bilo jednostavnije i manje vremena potrebno da testove urade. Pritom se, neočekivano, dogodilo da su po prosečnom broju osvojenih poena ove godine mali maturanti ostvarili znatno veći uspeh nego sve prethodne generacije učenika koje su polagale maturu za završetak osmoletke.

Ubedljivo najbolji rezultat zabeležen je iz matematike (12,5 bodova) i na kombinovanom testu (14,82 boda), a skor od 13,37 bodova, koliko su od mogućih 20 poena osmaci u proseku osvojili iz srpskog jezika u junu ove godine, samo je za deseti deo boda lošiji od najboljeg rezultata na ovom testu otkako je završni ispit obavezan za kraj osnovnog obrazovanja. Taj se zaključak ne navodi u zvaničnom izveštaju, ali ga nameće uporedna analiza svih oficijelnih rezultata završnog ispita koje je do sada objavio ZVKOV.

Foto: Shutterstock

Ključ uspeha po bodovima najuspešnije generacije maturanata osmoletki, koja je zbog epidemijskih neprilika u završnom razredu više učila na daljinu nego u školskoj učionici, sva je prilika, krije se u dominaciji zadataka zatvorenog tipa u testovima. Ne tvrdi se to tim rečima u novom izveštaju, već se kao i ranijih godina pominje da ovakvi zadaci s višestrukim izborom „pružaju učenicima veću mogućnost pogađanja (nezavisno od ishoda)”.

Konstatuje se da je „u testu iz matematike bilo više zadataka otvorenog tipa nego u druga dva testa, što je moglo uticati na učenička postignuća”. Tvorci novog izveštaja ukazuju da je vidljivo prosečno povećanje uspešnosti učenika na završnom ispitu u junu ove u poređenju s prethodnom godinom. Napominju da treba imati u vidu da se školska 2020/2021. godina odvijala u posebnim uslovima pandemije kovida 19, koji su diktirali promenu organizacije nastave i učenja i uvođenje nastave na daljinu.

– Takvi uslovi su doveli do redukcije određenih delova gradiva. Shodno tome, ispitni zadaci su prilagođeni kako po sadržaju tako i po formi, na način da su testovna pitanja „otvorenog” tipa bila prevedena u zadatke s ponuđenim odgovorima, gde god je to bilo moguće. U tom smislu moguće je da je povećana prosečna uspešnost učenika u ovoj godini mogla biti posledica drugih faktora, a ne nužno povećanja kvaliteta nastave – ocenjuju nadležni.

Od ove generacije osmaka, desete zaredom koja je polagala malu maturu, zahtevalo se da na testu iz srpskog dopišu svega tri kraća odgovora i da rukopisom predoče kako su došli do tačnih rešenja u samo šest matematičkih zadataka. Svi ostali zadaci na ova dva testa i kompletan kombinovani po strukturi bili su zatvorenog tipa. U kojoj meri je to doprinelo upadljivo boljim rezultatima malih maturanata, ne procenjuje se u najnovijem zvaničnom izveštaju. Međutim, da nesumnjivo doprinosi, može da se nasluti i na primeru iz juna 2016. godine, kada su osmaci pokazali najoskudnije znanje matematike, s prosečno ostvarenih 8,6 od mogućih 20 bodova. To je, uzgred, najlošiji rezultat od svih do sada ostvarenih na bilo kom testu sa završnog ispita otkako je ova provera znanja obavezna. Na tom debaklu iz matematike bila su samo dva zadatka „na zaokruživanje” dok je u 18 trebalo napisati ispravan postupak i rešenje. Iste 2016. godine osmaci su najbolje uradili test iz srpskog – sačinjen isključivo od zadataka zatvorenog tipa, osvojivši 12,88 poena u proseku.

Foto: Shutterstock

Da broj zatvorenih pitanja blagotvorno utiče na postignuća učenika, može se zaključiti i osnovu prosečnog broja poena koje su osmaci zavredeli na prvom kombinovanom testu 2014. godine, kada je on postao treći obavezan deo male mature. Tadašnji mali maturanti najbolje su uradili upravo kombinovani test, sačinjen isključivo od zadataka zatvorenog tipa. To se na nacionalnom nivou ponovilo ove godine. Opet su osmaci najuspešniji bili na testu bez zadataka u kojima treba smisliti i dopisati tačan odgovor, to jest kombinovanom. Tezu da se đaci najslabije snalaze na testovima s najvećim brojem zadataka otvorenog tipa potvrđuju i konstantno najlošija postignuća osmaka iz matematike. Eto, ove godine đaci su iz matematike osvojili više bodova nego ijedna generacija ranije, a na tom testu su imali čak 14 zadataka zatvorenog tipa, što je više nego ikada pre.

Testovi po standardima uprkos epidemijskim okolnostima

Pred polaganje male mature minulog juna, tragom vesti iz prosvetnog vrha da će zadaci na završnom ispitu biti lakši, „komplementarni onome što su deca u procesu sticanja znanja imala kao obrazovni sadržaj i u periodu od jedne i po školske godine u vanrednim okolnostima” jedino je „Politika” precizirala da će rešavanje testova učenicima olakšati veći broj pitanja s ponuđenim odgovorima. Podsetili smo tada da se ispitna pitanja, po pravilu, uvek kroje prema propisanim standardima za kraj osnovnog obrazovanja, tako da proveravaju ključna znanja koja učenici treba da ponesu iz osmoletki u dalje školovanje i život.

Sada i zvanični izveštaj o rezultatima završnog ispita održanog u junu ove godine potvrđuje da su ovogodišnji maturski testovi gotovo identični onima iz ranijih godina kada je reč o zastupljenosti zadataka po oblastima iz srpskog jezika i matematike, odnosno po predmetima na kombinovanom testu. Takođe, prema izveštaju, struktura ovogodišnjih ispitnih kombinacija skoro je potpuno ista onima odranije i u pogledu zadataka kojima se procenjuje da li su i u kojoj meri đaci dosegli osnovni, srednji ili napredni nivo znanja.

The post Zadatak na zaokruživanje i odmah bolji rezultati: Mali maturanti pametniji ili je sreća odigrala svoje? appeared first on Obrazovanje.

Na kraju osmog razreda 34,1 odsto učenika bilo je vrlodobro, a 21,5 odsto njih ostvarilo je dobar uspeh, prenelo je danas Ministarstvo prosvete.

Osnovnu školu u školskoj 2020/2021. godini sa Vukovom diplomom završilo je 8.886, odnosno 13,9 odsto učenika u Srbiji, što je približno nivou iz prethodne školske godine, kada je taj procenat iznosio 13,8 odsto.

Foto: Shutterstock

Кada je reč o završnom ispitu koji su učenici polagali 23, 24. i 25. juna, više od polovine zadataka iz matematike rešilo je 68,4 odsto učenika. Na testu iz maternjeg jezika više od polovine zadataka rešilo je 76,5 odsto, a na kombinovanom testu 86,7 odsto učenika.

Analiza postignuća na završnom ispitu ukazuje da učenici koji imaju bolji opšti uspeh ostvaruju i bolje rezultate na sva tri testa, dok bolje rezultate od proseka ostvaruju učenici nosici Vukove diplome.

Takođe, analiza je pokazala da su na završnom ispitu na kraju školske 2020/2021. godine u poređenju sa prethodnom školskom godinom ostvareni prosečno bolji rezultati, navedeno je u saopštenju.

The post Koliko odlikaša ima Srbija: Stigli najnoviji podaci o uspesima naših đaka, Vukova diploma u rukama mnogih svršenih osnovaca appeared first on Obrazovanje.