Za skoro 54 odsto nastavnika najveća teškoća je bila dostupnost resursa i tehnologije učenicima, što je bio problem i za 43 odsto prosvetnih radnika, dok se 45 odsto njih požalilo na povećano radno opterećenje i stres prilikom rada od kuće. Oko 35 odsto nastavnika kao ograničenje nastave na daljinu navodi to što im nije bilo jednostavno da procene napredovanje učenika.

Trećini je problem bio nizak nivo digitalnih kompetencija učenika, a 27 odsto navodi neodgovarajući nivo kompetencija samih nastavnika.

Sličan procenat kao problem u realizaciji ovog vida nastave navodi motivaciju i uključivanje učenika, a četvrtina uključenost nedisciplinovanih učenika, ali i komunikaciju sa đacima. Za nešto više od petine problem predstavlja uključivanje učenika iz marginalizovanih grupa.

-U uslovima u kojima su nastavnici već isuviše opterećeni (velika odeljenja, izostanak saradnje i partnerskih odnosa sa roditeljima, rad sa učenicima koji rade po nekom od IOP modela..) dodatno opterećenje i stres koji dolaze od organizovanja novih oblika nastave i učenja morao bi se naći u fokusu onih koji o školi i njenom funkcionisanju odlučuju. U tom smislu, nastavnicima bi trebalo obezbediti raznovrsne vidove pomoći i podrške usmerene na oslobađanje od stresa, vođeno suočavanje sa strahovima od novog i nepoznatog, prepoznavanje zone sopstvene odgovornosti i dometa, ali i zone koje tu odgovornost i domete prevazilaze- navodi se u Zavodovoj analizi rezultata ovog opsežnog istraživanja.

Foto: Shutterstock

Nešto više od četiri petine nastavnika smatra da je iskustvo njihovih kolega u izvođenju učenja i nastave na daljinu oskudno. Od tog broja 38 odsto je reklo da su se u uslovima pandemije prvi put suočili sa tim vidom nastave, dok je tek 15 odsto navelo da nastavnici iz njihovih škola imaju veliko iskustvo.

Za najveći broj ispitanika jedna od važnih prednosti nastave na daljinu je veliki izbor alata (56 odsto), sledi dostupnost (platformi, materijala, resursa) koje ovaj oblik organizovanja nastave omogućava (45,5 odsto).

Trećini je prijala mogućnost inovacije, odnosno sloboda eksperimentisanja nastavnom praksom, a sličan procenat je kao pozitivno naveo mogućnost prilagođavanja procesa učenja individualnim potrebama đaka. Petina ispitanika je kao prijatno iznenađenje istakla uključenost učenika i njihovo zadovoljstvo ovakvim načinom rada, kao i korisnost za đake.

U realizaciji nastave na daljinu nastavnicima su najveća podrška bili besplatni alati i resursi (52,4 odsto) i različiti nastavni materijali i primeri dobre prakse (52,3 odsto). Na listi pomoći i podrške nastavnicima, sledi obrazovni TV program (37,7 odsto), te obuke i seminari o nastavi putem interneta (28,4 odsto).

Nešto više od petine nastavnika biralo je kontakt sa stručnjacima (iskusnim nastavnicima u ovom polju, IKT stručnjacima) kao važan oblik podrške, a prosvetnim radnicima su od najmanje pomoći bile jasne smernice Ministarstva prosvete. Istraživanje je pokazalo i da je za realizaciju nastave na daljinu gotovo dve trećine nastavnika koristilo gugl učionicu.

-Podatak koji ne bi trebalo da ostane nezapažen, a trebalo bi i da privuče posebnu pažnju onih koji o obrazovanju i njegovom kvalitetu odlučuju, jeste taj da nešto više od jedne petine ispitanih nastavnika tvrdi da nije koristilo sisteme za učenje i podučavanje, već su se oslanjali samo na alate za komunikaciju (mejl, Viber, Zum, Tims…Oni jesu dobar izbor za deljenje informacija, ali proces učenja i podučavanja nemoguće je i pedagoški neopravdano svoditi na prenos informacija, pa je ovakav izbor nastavnika teško objasniti- piše u analizi.

Za komunikaciju sa đacima trećina nastavnika je koristila gugl učionicu li Edmondo, 31 odsto Viber, 11 odsto Gugl mit, oko 9 odsto i-mejl, a pet odsto Majkrosoft Tims. Kada je reč o alatima za izradu obrazovnih sadržaja, prednjači gugl upitnik (62 odsto). Slede desktop aplikacije (vord, eksel, pauer point …) – 60 odsto, zatim već pripremljeni obrazovni sadržaji (44 odsto) i onlajn ofis aplikacije (35 odsto). Oko 10 odsto koristio je Quizziz i Prezi.

Najveći broj zaposlenih u obrazovanju (45,5 odsto) smatra da će škola, kada se trenutna epidemiološka situacija završi, biti promenjena, drugačija i da će se učenje na daljinu koristiti više nego ranije. Skoro 17 odsto je uvereno da će učenje na daljinu postati sastavni deo buduće školske prakse, dok trećina veruje da će se škola vratiti uobičajenim tokovima. Kada je reč o promenama koje bi u školsku praksu trebalo uvesti naredne školske godine, polovina prosvetnih radnika se zalaže da nastava na daljinu bude sistemski uvedena kao dopuna redovnom nastavnom procesu.

Petina nastavnika smatra da bi školskim kalendarom trebalo uvesti kraće periode (jednu ili dve nedelje) tokom kojih će se vaspitno obrazovni proces izvoditi putem učenja na daljinu. S druge strane, 30 odsto bi stečeno iskustvo ostavilo u zoni epidemiološke situacije i vratiti se na staro.

-Ako je namera kreatora obrazovnih politika da zadrže/uvedu nastavu i učenje na daljinu u redovan školski život neophodno je pozabaviti se značajnim brojem zaposlenih, koji trenutno pokazuje otpor ka promeni ovog tipa. To znači da bi pre svega trebalo ispitati uzroke ovim otporima, a potom, sistemski, kontinuirano i raznovrsno raditi na njihovom uklanjanju- navodi se u analizi.

Kada je reč o preduslovima za ovaj vid nastave, 56 odsto ispitanika smatra da bi nastavnicima i školama trebalo omogućiti veći pristup IKT resursima (u smislu računara, stabilne internet konekcije i sl). Polovina učesnika istraživanja smatra da bi trebalo ujednačiti alate i softvere koji se koriste na nivou cele škole, 44 odsto je za organizovanje sistemskih obuka za podizanje digitalnih kompetencija nastavnika.

(Ne)potrebni digitalni udžbenici

Polovina nastavnika tokom izvođenja nastave na daljinu nije koristila digitalne udžbenike i platforme izdavačkih kuća, od tog broja 20 odsto je navelo da ovi udžbenici ne postoje za njihov predmet. Četvrtina ih je koristili ponekad, a 16 odsto retko. U ovom trenutku, svega 10 odsto veoma često koristi digitalne udžbenike u nastavi.

U istraživanju Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja učestvovalo je 47.030 nastavnika (94 odsto), 964 direktora (dva odsto), i 2.208 stručnih saradnika (četiri odsto). Od ukupnog broja nastavnika 31.907 (63,55 odsto) zaposleno je u osnovnim, a 17.478 (34,82 odsto) u srednjim školama. Jedan manji broj zaposlenih, tačnije njih 817 (1,63 odsto) radi delom u osnovnoj, a delom u srednjoj školi. Strukturu stručnih saradnika u uzorku, pored pedagoga i psihologa (1.716), čine i defektolozi (207), bibliotekari (204) i socijalni radnici (81).

The post Šta će biti sa onlajn nastavom nakon završetka pandemije: Nastavnici dali svoj predlog za dalje održavanje časova appeared first on Obrazovanje.

U nepredvidivim epidemijskim uslovima, u kojima se od nastavnika očekuje da ako treba svakodnevno da rade na daljinu, čak 81,98 odsto prosvetnih radnika smatra da je iskustvo njihovih kolega u realizaciji onlajn časova – oskudno. Kao jedan od najalarmantnijih, ovaj podatak se izdvaja u najnovijem, nedavno publikovanom, istraživanju Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja pod nazivom „Izvođenje obrazovno-vaspitnog procesa učenjem na daljinu”. Ispitivanje je sprovedeno u 1.800 osnovnih i srednjih škola od maja 2020. do oktobra 2021. godine, a obuhvatilo je čak 50.202 učitelja, nastavnika, pedagoga, psihologa, direktora, što znači gotovo polovinu ukupnog broja prosvetnih radnika u preduniverzitetskom školstvu Srbije.

Rezultati svedoče da se najveći broj nastavnika suočava s višestrukim problemima nastave na daljinu. Iako učesnici ispitivanja najčešće ističu dostupnost resursa i tehnologije, i đacima i nastavnicima, kao glavnu poteškoću prilikom onlajn rada, pažnju stručnjaka daleko više okupira podatak da čak 45,1 odsto zaposlenih teško izlazi na kraj s povećanim opterećenjem i stresom kad rade od kuće.

Dobijeni rezultati, piše u analizi, nedvosmisleno govore o tome da su nastavnicima najznačajnija podrška besplatni alati i resursi (52,4 odsto) i različiti nastavni materijali i primeri dobre prakse (52,3 odsto). Posebnu pažnju privlači podatak da su prosvetnim radnicima ubedljivo najmanje (13,1 odsto) od koristi bile – jasne smernice Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Istraživači tu napominju kako se u tumačenju ovog rezultata može poći od pretpostavke da su uputstva prosvetnog vrha bila precizna i značajna direktorima, a udeo direktora u ukupnom uzorku ispitanika je svega četiri odsto. Uviđaju i da je moguće da se u toku prenošenja informacija od uprave škole ka nastavnicima nešto gubilo, „nesvesno dodavalo ili oduzimalo”, pa su smernice iz ministarstva dok stignu do praktičara u učionicama bivale manje jasne.

– Kako god tumačili dobijene podatke, oni govore o tome kako su najvećem broju zaposlenih potrebne informacije koje će biti jasnije, konkretnije od onih koje su do sada stizale iz resornog ministarstva – zaključuje se na osnovu studije.

Većina nastavnika smatra da će se nakon okončanja nestabilne epidemijske situacije učenje na daljinu koristiti više nego ranije. Međutim, oko 30 odsto, što nije beznačajan procenat, deli stav da promene u tom smislu ne treba uvoditi.

– Dakle, ako je namera kreatora obrazovnih politika da zadrže nastavu i učenje na daljinu u redovnom školskom životu, neophodno je pozabaviti se znatnim brojem zaposlenih koji pokazuju otpor ka promeni ovog tipa, a pre svega bi trebalo ispitati uzroke ovim otporima – ukazuju stručnjaci.

Foto: Shutterstock

Podatak koji ne bi trebalo da ostane nezapažen, kako ističu, pokazuje da nešto više od petine ispitanih nastavnika (20,36 odsto) tvrdi da nije koristilo sisteme za učenje i podučavanje koji podrazumevaju rad u virtuelnoj učionici, već su se oslanjali samo na alate za komunikaciju, kao što je, na primer, „Vajber”.

– Alati za komunikaciju su dobar izbor za deljenje informacija, ali proces učenja i podučavanja nemoguće je i pedagoški neopravdano svoditi na prenos informacija, pa je ovakav izbor nastavnika teško objasniti – uviđaju istraživači.

The post Objavljeno šta je najteže nastavnicima u Srbiji tokom onlajn nastave: Virtuelna učionica zadala poteškoće, ali jedan problem je mnogo veći appeared first on Obrazovanje.

Prema rečima Snežane Milošević Ješić, iz Zavoda za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, priručnici mogu odmah da se koriste u nastavi, a nastavnici ponuđena rešenja i smernice mogu dodatno da dopunjuju i osmišljavaju. Sagovornica, inače rukovodilac tima koji je izradio priručnik “Negovanje kulture srpskog naroda i razvijanje nacionalnog identiteta”, kaže da su drugi priručnik “Očuvanje nacionalnog identiteta i vrijednosti u kontekstu osnovnog vaspitanja i obrazovanja” uradili stručnjaci Pedagoškog zavoda iz Banjaluke.

– Definisano je sedam zajedničkih tematskih područja, sa 16 oblasti, koje su stručnjaci dalje razvijali samostalno u okviru svojih ustanova, sa mnogobrojnim spoljnim saradnicima iz nastavne prakse. Posebno su se bavili temama za svaki razred osnovne škole – objašnjava sagovornica.

Foto: Shutterstock

Tako se prva oblast zove “Moj identitet” i u okviru nje se proučava ćirilica i njen značaj, druga oblast je “Srpski etnos”, posvećena srpskom folkloru i običajima. Treća je “Srpski jezik” i bavi se Vukom Stefanovićem Karadžićem, piscima i pesnicima, četvrta oblast je “Dobročinstvo i zaveštanje” i posvećena je Svetom Savi, zadužbinama i manastirima, peta oblast zove se “Srbi kroz istoriju i srpski kulturni prostor”, sledeća oblast je “Život roda mog” i sedma je “Kultura sećanja i pamćenja” koja se bavi događajima, ličnostima i stradanjem srpskog naroda kroz istoriju. Tako je na primer za osmake predviđena tema “Srpska stradanja tokom i nakon Drugog svetskog rata: genocid nad Srbima u NDH – Jasenovac, Jadovno…, Oluja, NATO agresija…”.

Snežana Milošević Ješić naglašava da je rad u praksi zamišljen tako da se nastavnici pet predmeta na koje se odnose navedene oblasti okupe i održe zajednički čas, blok časova ili tematski dan, dok će učitelji realizovati tematske dane. Ako ti nije moguće, onda će čas držati dva ili tri predavača. Za predavanja je, kaže, zgodno birati datume koji se odnose na određene događaje.

– Za đake od prvog do četvrtog razreda dali smo 64 tematska dana, a od petog do osmog razreda 64 smernice za osmišljavanje tema – ističe Snežana Milošević Ješić.

Foto: Shutterstock

Ona pojašnjava da objavljivanje Priručnika ne znači njegovu automatsku primenu. On je samo preporučen, a nastavnici će sami planirati kada će i kako da ga primenjuju. Sagovornica ističe da izrada priručnika nije povezana sa najavama da će udžbenike od nacionalnog značaja izdavati država.

Snežana Milošević Ješić kaže da je u priručnicima navedeno šta se očekuje da đaci umeju, razumeju i mogu da objasne i urade na kraju svakog tematskog područja. Neki od tih ishoda su, recimo, da mali maturanti umeju da navedu primere srpske kulturne baštine na srpskom kulturnom prostoru, objasne odraz istorijskih događaja i pojava u umetničkim delima, pokažu na karti monumentalne spomenike i povežu ih sa istorijskim kontekstom…

The post Svest o nacionalnoj istoriji mora da se menja: Đaci u Srbiji počinju sa učenjem o “Oluji”, NATO bombardovanju, ali to nije jedino novo appeared first on Obrazovanje.