Taj odnos je kod drugih traženih smerova bar upola manji. Primera radi, za informacione tehnologije na FON-u prijavi se tri do četiri puta više kandidata nego što ima mesta, dok je na medicini i softverskom inženjerstvu konkurencija takva da konkuriše duplo više kandidata od broja koji može biti primljen.

Žarko Trebješanin, profesor psihologije na beogradskom Univerzitetu, navodi da je tako već 50 godina.

– Neverovatno je da je interesovanje za psihologiju konstantno. Kada sam se ja upisivao pre oko 50 godina, odnos je bio isti – za jedno mesto konkurisalo je sedam kandidata. I evo, od tada do danas, svake godine za psihologiju konkuriše otprilike šest do sedam puta više brucoša nego što ima mesta – priča Trebješanin.

Foto: Profimedia/ilustracija

Poznato je i da retko ko uspe da odgovori tačno na sva pitanja na testu opšte informisanosti koji se polaže za upis na psihologiju na Filozofskom fakultetu. Trebješanin smatra da bi čak i više mladih konkurisalo za psihologiju, ali da mnogi odustanu iz straha od ovog testa.

– Za psihologiju se interesuju uglavnom odlični učenici koji su vrlo inteligentni i poseduju izvesnu samokritičnost, pa mnogi odluče da odustanu od tog prijemnog jer procenjuju da ne bi prošli. A bilo je i onih koji su gubili godine pokušavajući da upišu – dodaje on.

Ipak, i dalje je, kaže Trebješanin, neverovatno kako se interesovanje za psihologiju ne menja toliko dugo.

Trebješanin: Danas se za psihologiju interesuju iz drugih razloga

– U moje vreme taj smer se upisivao najviše zbog kliničke psihologije, psihoanalize, psihologije ličnosti. Međutim, danas je psihologija postala vrlo isplativa kroz neke druge grane – psihologija menadžmenta i ljudskih resursa, odnosi s javnošću, pa i popularni “lajf koučevi”. Nove generacije su pragmatično orijentisane i svakako ne bi u tolikom broju konkurisali za psihologiju da ne vide skori posao u budućnosti. Danas je s ovim smerom veća i mogućnost zapošljavanja u privatnoj praksi – objašnjava profesor.

Ipak, gledano u brojkama, najviše budućih diplomaca školuje se na IT smerovima. Oni omogućavaju zaposlenje već na drugoj i trećoj godini studija, a velike strane firme pored posla, nude i stipendije do završetka studija.

Zanimljivo je da je prema poslednjoj analizi beogradskog Univerziteta, pored ovih perspektivnih smerova, u 10 najtraženijih ušla i logopedija.

The post NE, NIJE SAMO IT NAJTRAŽENIJI FAKULTET: Ovaj Univerzitet je u TOP 10 – brucoši se “tuku” za svoje mesto appeared first on Obrazovanje.