U Balkanskoj ulici ih ima, ali ne kao nekada. Prodavnice mobilnih telefona, servisi i restorani brze hrane zamenili su jorgandžije, tašnere i obućare. Zanatlija je sve manje i, kako tvrde neki od njih, posao ne ide dobro. Sarač je zatvorio radnju, a ni tašner nije daleko od toga.

-Mislim da ću u aprilu zatvoriti. Posao je ravan nuli, dažbine su velike, niko to ne shvata i ne razume. Ja mislim da je nama odzvonilo, ja sam to pričao stalno. Evo sad uvode i fiskalne kase, to me više ne zanima, vraćam se u svoj rodni kraj- kaže tašner Slavko Milosavljević.

Od tri majstora, koliko je nekada radilo u tašnerskoj radnji, ostao je samo jedan. U registru Ministarstva privrede, ne vodi se evidencija o određenim zanatima, ali je ekipa RTS-a ipak uspela da nađe dva izuzetka koji potvrđuju pravilo da stari zanat nestaju.

Foto: Shutterstock

-Radnja je osnovana 1926. godine. Moj pradeda je osnovao, Filip Arsenović. Preuzeo je njegov sin Kosta, pa moj otac Simon, a nasledio ja. Receptura je ista – najkvalitetnije brašno, jaja, malo soli i to je to. Ništa od aditiva i emulgatora, sve je bojeno kurkumom – samo domaća receptura- ističe koradžija Kosta Jordanovski.

Njegov kolega Andreja Antanasijević kaže da je u detinjstvu odrastao u okruženju gde je uvek neko testo.

-Zajedno sa svojom devojkom odlučio sam da na taj savremeni način pristupimo ovom celom brendu. Zapravo nema neke ciljne grupe, ima i mlađih ljudi i savremenih žena koje imaju manje slobodnog vremena- ističe Antanasijević.

Mladi danas zainteresovani samo za umetničke zanate

Kako tvrde iz Udruženja zanatlija Beograda, stari zanati su ugroženi već godinama, a razloga ima nekoliko.

-Kada govorimo o starim zanatima, oni su ugroženi već 20 do 30 godina i maltene su iščezli na prostoru Srbije. Možemo da govorimo i o sajdžijama o obućarima i o pekarima, to su postale besmislene struke, nema dovoljno radnika, a nema ni škola- objašnjava predsednik Udruženja zanatlija Beograda Zoran Pralica.

Ministarstvo privrede ima registar sertfikovanih starih i umetničkih zanata. Sertifikacija zanatlijama smanjuje porez, ali zanatlija je sve manje, pa i onih kojima ovaj sertifikat nešto znači. Sve je manje i onih koji se za zanatlije školuju. U Tehničkoj školi za dizajn kože već dve godine nisu upisali nikog na smerovima galanterista, obućar i konfekcionar kože, jer nema zainteresovanih.

Foto: Shutterstock

U Ministarstvu prosvete kažu da su mladi danas zainteresovani samo za umetničke zanate, kao što su juvelir, drvorezbar, klesar, grnčar i stilski krojač. U školama koje imaju te smerove svake godine je, kažu u Ministarstvu, više zainteresovanih kandidata nego što ima ponuđenih mesta.

The post Na školovanju za obućara samo dva đaka: Pojedini zanati izumiru, a za pojedine vlada navala appeared first on Obrazovanje.

Zorica Đoković navodi da je priznanje prethodnog učenja standardizovani postupak tokom kojeg se osobama koje imaju određena znanja i veštine, znaju da rade neki posao, ali nemaju sertifikat, diplomu, nikakav papir o tome omogućava da ga sada dobiju od priznate institucije. Ističe da je ova mogućnost namenjena svim osobama koje imaju određene veštine, bave se određenim poslom, ali zvanično nisu sertifikovane.

-To su osobe koje godinama rade neki posao, a nemaju diplomu i onda svaki put kada menjaju poslodavca oni moraju da dokazuju da oni zaista to znaju da rade i tretiraju se kao nekvalifikovani radnici, pa to utiče na njihovu platu- dodaje Đokovićeva.

Dodaje da to uverenje mogu dobiti i ljudi koji su iz hobija naučili nešto da rade. Naglašava da teoretski mogu svi da se prijave, ali da je smisleno da to rade ljudi kojima taj sertifikat zaista treba.

Foto: Shutterstock

-Mi smo konkretno verifikovani za kvalifikaciju stolara. Ljudi koji to umeju da rade, a zapravo nemaju nikakav zvanični dokument o tome, oni dolaze u školu i razgovaraju sa savetnikom, objasne šta umeju da rade, on i objasni koja je procedura i onda to lice odluči da li želi da uđe u proceduru- navodi Đokovićeva.

Nakon toga se određuje mentor, nastavnik stručnih predmeta, koji pomaže tom licu da dokaže da sve to zna da radi.

-Ovde se ne radi o obukama, da neko dođe kod nas pa ga mi učimo, nego oni dođu sa nekim znanjima i veštinama i naše je samo da procenimo koliko on to zna- naglašava Đokovićeva.

Ističe da se najpre uradi test samoprocene, nakon toga sačinjava portfolio koji može biti snimak gde on pokazuje da ume to da radi ili preporuka ranijih poslodavaca. Na pitanje šta ako se dogodi da kandidat ne zadovolji kriterijume, Đokovićeva kaže da kvalifikacija može sadržati i više zanimanja.

-Kvalifikacija stolara podrazumeva i građevinskog stolara i brodostolara i formirača i stolara koji pravi nameštaj i onog koji održava taj nameštaj i tu je više zanimanja i neko može da dobije samo za jedno od tih, a ne za sve. To se procenjuje- objasnila je Đokovićeva.

Takođe, dodaje, ako je kandidat zadovoljio samo jednu kompetenciju, on će dobiti potvrdu da to ume da radi, pa sledeći put kad se prijavi ne mora sve ispočetka da prolazi.

-To je vrlo važno za sve ljude koji žele da se prijave, jer su oni obično uplašeni i brinu da li će da zadovolje kriterijume, ali taj proces je toliko individualizovan- navodi Đokovićeva.

Objasnila je da ceo ovaj proces traje kraće od tri meseca. Ističe da je ovo veoma važno, jer postoji deficit majstora određenih zanimanja.

-Ti ljudi koji znaju to da rade moći će da konačno dobiju potvrdu o tome. Važno je za njih, ali i za kompanije, jer da bi se dobio certifikat o kvalitetu i da bi mogli da se učestvuju na tenderima, kada je reč o kompanijama koje posluju na tržištu EU, neophodan je određeni broj kvalifikovanih radnika- zaključila je Đokovićeva.

The post Imate zanat u rukama, a nemate diplomu da to dokažete: Ovako možete do priznanja prethodnog učenja appeared first on Obrazovanje.

Kako trenutak za donošenje tako važne odluke već dolazi u adolescenciji dece, roditelji igraju veoma važnu ulogu u tim trenucima i neretko su upravo oni ti koji moraju da otkriju šta je to čemu njihovo dete životno teži.

Ipak, u modernim vremenima osim težnje i sklonosti ka nekim profesijama, mnogi roditelji veoma u obzir uzimaju i finansijsku potporu koju taj posao može da obezbedi njihovom detetu. Roditelji svesnije i šire vide situaciju unutar poslovnog sveta i zbog toga se vrlo često želje deteta i roditelja i ne preklapaju. Roditelji su otvoreni i za zanatska usmerenja i stručne škole, dok se deca pre odlučuju za sticanje opšteg znanja sve do fakulteta, jer im se zanatski poslovi čine isuviše teškim i nepopularnim.

Ipak, da li je zanat stvarno tako težak i nepopularan? Jeste li to naša budućnost ili niz izumrlih profesija?

Ovo su prava pitanja na koje odgovor daje samo tržište rada u Republici Srbiji, kao i obrazovni sistem. Naime, đaci se nakon osnovnog školovanja sve manje odlučuju za usmereno obrazovanje ka pojedinim poslovnim zanatskim profilima, a trenutne zanatlije starije su i starije iz godine u godinu. Matematika je jasna, zanatlije stare i gase poslove, a mladi ne uče da naslede taj posao, a onda se pitamo ko će nam popravljati obuću ili sašiti haljinu?

Jedan od dodatnih faktora koji može preokrenuti situaciju u korist povećanja interesovanja za zanatske poslove jeste i to što je zarada na ovim poslovima i više nego dobra, čak i bolja nego na nekim poslovima koji se obavljaju sa fakultetskom diplomom. Tako na primer pojedini frizeri na mesečnom nivou zarade i do 1.500 evra, a stolari i više hiljada evra, a automehaničari i autoelektričari godinama prednjače u visini zarade koju ostvaruju.

Foto: Shutterstock

-Kada su u pitanju zanatska zanimanja, deficit je iz godine u godinu sve veći pa je na tržištu i dalje veća ponuda nego što je potražnja za radnim mestima kao što su kuvar, konobar, frizer, automehaničar, vozač, magacioner, bravar i stolar. Shodno velikoj potražnji za ovim kadrovima i njihovi uslovi rada se poboljšavaju iz godine u godinu, tako da neretko radnici zanatskih profila mogu imati mnogo više zarade nego što to mogu očekivati mnogo sa fakultetskim diplomama – istakao je za portal Obrazovanje PR menadžer Infostud-a Miloš Turinski.

Nažalost sve je manje dece koja žele da se školuju za zanatliju bilo kog profila i to dugoročno nosi sa sobom nesagledive posledice. Tržište sve više vapi za šegrtima koji će od majstora učiti stare znanosti i veštine kako bi u trenutku kad majstori krenu u penziju imao ko da nasledi posao i nastavi rad. Jedan od dobrih koraka koji je napravljen u Srbiji jeste uvođenje dualnog obrazovanja koje za cilj ima rano osposobljavanje radne snage za poslove koji ne zahtevaju akademsko obrazovanje. Tokom ove godine kroz srednjoškolsko dualno obrazovanje prošlo je deset hiljada učenika, kroz 47 različitih programa, i sarađivalo sa 880 različitih kompanija.

– Ovo je segment na kom treba da se radi sistemski jer lagano ostajemo bez kvalifikovanih ljudi, a upisi u škole zanatskih smerova ne zadovoljavaju potrebe tržišta rada – navodi za portal Obrazovanje PR menadžer Infostud-a Miloš Turinski.

Iz resornog ministarstva navode da se praksa dualnog obrazovanja pokazala veoma uspešnom, te je najavljeno i uvođenje visokoškolskog dualnog obrazovanja. Državni sekretar ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Marijana Dukić Mijatović kaže da je dualno obrazovanje veoma funkcionalno i da osim što đaci steknu stručno radno znanje, tu je i ekonomski faktor gde će se školarcima plaćati rad i dok se obrazuju.

U davnim vremenima Srbija je bila zemlja zanatlija, pravo malo carstvo gde se na svakom ćošku mogao pronaći neki kujundžija, bombondžija, šeširdžija ili makar krojač. Slika Srbije sada je umnogome drugačija, mogli bismo vrlo lako naći menadžere svih profila, ali ne i veliki broj zanatlija iako su nam preko potrebni. Bilo kako bilo, Srbiji predstoji velika reforma i zaokret obrazovnog sistema, kao i obaveza da osmake adekvatno zainteresuje za određene profesije koje sada među omladinom i nisu tako popularne.

The post Kako će menadžer salona bez frizera: Zarade i po 1.500 evra, ali za ove profesije đaci nisu nimalo zainteresovani appeared first on Obrazovanje.