– Tražili smo zatvaranje na 10 dana svega osim onoga za osnovne životne protrebe, a apsolutni minimum da bi moglo da se očekuje ozbiljnije delovanje mera jeste da se uvedu kovid propusnice koje bi važile 24 sata – kazao je dr Predrag Kon prošle nedelje.

Tri stvari su, na ovom Krizbom štabu ključne, a tiču se škola – odluka o prelasku đaka na onlajn, produžavanje jesenjeg raspusta, ali i termin zimskog raspusta za đake u Srbiji, koji je, podsetimo, prošle godine pomeren zbog pandemije.

Šta treba da se desi da se onlajn nastava ipak uvede?

Scenario protiv kog je bila većina roditelja se, po svemu sudeći, neće se desiti – onlajn nastava u Srbiji, barem prema jasnim najavama Ministarstva prosvete, neće se uvoditi u ovom trenutku.

Foto: Profimedia/ilustracija

Tim za škole, koji se prošle nedelje sastao u proširenom sastavu, preporučio je Kriznom štabu da se ne uvodi onlajn nastava na nivou Srbije. Umesto toga, preporuka Tima za škole će bila je da se produži jesenji raspust, koji će u tom slučaju umesto planirana četiri dana trajati 9, i obuhvatiti dva vikenda i pet radnih dana.

Ministar prosvete Branko Ružić je izjavio da je oko 5.000 đaka trenutno zaraženo virusom korona i potvrdio da se za sada ne razmišlja o potpunom prelasku na onlajn nastavu, ali da će se pratiti epidemiološka situacija i u skladu sa tim doneti odluka.

– Kriterijumi koji će uticati odluku da li da se potpuno pređe na onlajn su broj zaraženih, vakcinisanih i testiranih u jedinicama lokalne samouprave – naveo je Ružić.

Podsetimo, iako su epidemiolozi glasno zagovarali prelazak đaka na onlajn, analizom 10 parametara došlo se do ovog kompromisnog rešenja. I Ministartsvo prosvete, kao i medicinski deo Kriznog štaba saglasni su da je neposredna nastava ipak neophodna, pogotovo kada se radi o đacima od 1. do 4. razreda.

Ipak, Krizni štab na sednici treba da odluči o eventualnim promenama modela nastave u pojedinim jedinicama lokalne samouprave.

Koji su tačni datumi jesenjeg raspusta?

Očekuje se da Krizni štab odluči da jesenji raspust počne već sledeće nedelje, i da zvanično, sa vikendima, traje od 6. do 15. novembra.

– Radi se o tri dana koja se lako nadoknade, ne mogu da kažem da li će to biti efikasno, to predlaže zdravstveni deo Kriznog štaba i mislim da to čine sa razlogom – rekao je Ružić i naveo da očekuje da će ta mera uz postojeće dati rezultate.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Što se jesenjeg raspusta tiče, prvobitno je bilo planirano da on traje samo četri dana – od 11. do 14. novembra.

Šta će biti sa zimskim raspustom?

Na Kriznom štabu bi takođe moglo da se raspravlja o pomeranju zimskog raspusta na početak decembra. O ovom predlogu govorio je prošle nedelje i dr Predrag Kon, epidemiolog i član Kriznog štaba.

– O tome se razmišlja. Naravno, prvo i osnovno je gledati zdravlje dece. To je najvažnije. To pitanje je bilo na Kriznom štabu, rečeno je da će se o tome još raspravljati i to je normalno na dnevnom radu – kazao je on.

Ukoliko i bude pomeranja zimskog raspusta, to ne bi bilo prvi put. Tako je i lane raspust bio iz jednog dela umesto razdeljen i trajao je od 21. decembra do 18. januara. Izuzetak su bili učenici u Vojvodini koji su već imali i planirano spojen raspust. Ono što bi olakašalo ovu odluku jeste i činjenica da je školskim kalendarom već spojen zimski raspust za celu Srbiju i trebalo bi da bude od 30. decembra do 23. januara.

Takođe, i pre pandemije korona virusa dešavalo se da se zimski raspust pomera ili produžava. Na to je podsetio i Zvonimir Jović, potpredsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

– Treba slušati šta kažu epidemiolozi i stručni deo Kriznog štaba. U principu, mi smo i ranijih godina imali pomeranje raspusta zbog sezonskog gripa i za mesec dana ili prekid nastave od nedelju ili dve dana da bi se sprečilo dalje širenje među učenicima i zaposlenima. Tako da ovako nešto ne bi bilo prvi put i ne bi bilo iznenađenje i da bude tako – rekao je Jović.

On je naglasio i da ovakvo pomeranje raspusta ne bi uticalo na nastavu.

The post Tri odluke pred Kriznim štabom o školama: Šta čeka đake i roditelje do kraja godine? appeared first on Obrazovanje.

Osnovnom i srednjem obrazovanju u Srbiji već godinama nedostaje kadrova, a ovaj nedostatak pokazao se kao ozbiljan problem u periodu pandemije.

-Učiteljica odeljenja u koje ide moj sin je već dve nedelje odsutna, na bolovanju je, a deci se učiteljice na zameni smenjuju svaki dan. Svako od tih učitelja ima svoj način rada, koji deca ne poznaju, pa se ponašaju kao da i nema nastave. Nemaju časove fizičkog, nema domaćih zadataka, kontrolni i pismeni koji su im bili zakazani, odloženi su do povratka njihove učiteljice. Deca uživaju, ali nije poenta u tome, sad je školska godina, raspust je završen. Danima kada treba da imaju pet časova, smanje im na četiri ili na tri, jer nema ko da dođe na zamenu -besno je prokomentarisala Marija Popović (38), čiji sin pohađa četvrti razred jedne beogradske osnovne škole.

Naime, škole su sada u situaciji da popunjavaju „rupe“, odnosno na sve moguće načine traže kako da dovedu zamenu za zaposlene koji su na bolovanju, ponekad i po mesec dana.

Foto: Profimedia/Ilustracija

-Na različite načine se popunjavaju te rupe. Tačan broj nastavnika koji su u izolaciji ne znamo, a sigurno je veliki. Prema nekoj lokalnoj anketi koju smo uradili u našim školama, zaražavanje i broj ljudi, koji je trenutno van sistema zbog bolovanja, premašio je novembar prošle godine, kada je bilo najteže i kada je najviše nastavnika bilo bolesno. Tada je oko 11 odsto zaposlenih u prosveti bilo na bolovanju, a sada ima škola kojima nedostaje čak 30 odsto ljudi. To se do sada nikada nije desilo. Škole se snalaze tako što iz drugih škola dovode zamene, pa ako neko nema pun fond radnih sati, onda ga pozivaju u drugu školu. To se dešava kada neko želi da popuni normu, pa radi pre podne u jednoj, a po podne u drugoj školi. Međutim, kad se smene poklope, to je nemoguća misija, čak i u manjim gradovima od Beograda. Škole pokušavaju da nađu ljude koji su nekada radili na određeno vreme, ali više ne rade. Sad ih pozivaju da se vrate, umesto da su ih ranije zaposlili. Oni su im bili dobri dok ne dođe neko drugi preko veze i bude zaposlen- kaže predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković,.

U jednoj školi u Beogradu, naglašava sagovornica, od pet učiteljica, ostale su samo tri.

-Nema ko da dođe da ih zameni, dele odeljenja na pola, uklapaju smene, nikome i nije jasno kako uspevaju. Prosvetni radnici crkavaju od posla, jer rade obe smene, a to traje od kada smo prešli na onlajn nastavu. U prosveti je sve manje ljudi, jer neće da rade za male plate, posebno mladi. Mi se zalažemo za to da odnos zarada bude jedan (za tetkice) prema dva (administrativni radnici ili oni sa četvrtim stepenom stručne spreme), prema tri (oni koji su završili fakultete). Kada bi se pridržavali dogovora koji je odavno postignut, ali nikada nije operativno sproveden, trebalo bi da prosvetni radnik sa fakultetom ima 96.000 dinara platu, a prosečna zarada trenutno je 64.000- navodi Janković.

Pojedine kolege iz prosvete, međutim smatraju da se sve može prevazići dobrom organizacijom i međusobnom tolerancijom.

-Nikad nije bilo lako zaposliti se u prosveti. Sada prolazimo kroz težak period, jer pandemija nije laka za mnoge profesije, ne samo za nas nastavnike. Trenutno ima najviše bolovanja, i potrebne su zamene za ljude koji su bolesni. Uspevamo nekako da se organizujemo, tamo gde je to moguće. Za sada imamo zamene za ključne predmete: matematiku i srpski, što je najvažnije. Ljudi moraju da shvate da se ovo ne dešava svake godine, i da neće trajati zauvek, a u okviru kolektiva se moramo organizovati tako da nastava što manje trpi. To što će neko raditi duplu smenu nije najgore, učiniće uslugu deci i roditeljima. Ovde se radi o mesec dana ili dva, koliko može da traje ovaj špic pandemije. Sa malo tolerancije od strane svih i uz dobru organizaciju, niko se neće opteretiti previše. Sada je neophodna tolerancija svih, i zaposlenih i direktora, i roditelja i dece, kako bismo izdržali- priča direktor Osnovne škole „Josif Pančić“ u Beogradu Milan Bajić.

Foto: Profimedia/Ilustracija

Dodatni problem je što ne može svako da radi u osnovnoj školi, naglašava direktor OŠ „Karađorđe“ Obrad Drakulić.

-Imamo u proseku pet do sedam nastavnika i učitelja manje, ali to je iz više razloga, nije samo zbog korone. Snalazili smo se nekako do sada i nastava nije trpela. Mlade klege pozovemo često na probni rad, ali to nažalost kratko traje. Bila je jedna mlada koleginica koja nije htela da poštuje mere, odbijala je da nosi masku u školi, sukobila se odmah sa kolegama i morali smo da je otpustimo. Primite nekad nekoga ko se ne snalazi sa malom decom, ili dođu nastavnici iz srednje škole u osnovnu, pa se pogube. Razlika u podučavanju osnovaca i srednjoškolaca je tolika, da bi trebalo da postoje dva odvojena ministarstva prosvete za jedne i za druge- kaže Drakulić.

Nedavno je objavljeno da je u našoj zemlji, u osnovnom obrazovanju na određeno vreme zaposleno čak 11.000 osoba, a u srednjem 5.746 sa normom od pet do 100 odsto.

Ove godine najmanje upisanih brucoša na Učiteljski fakultet

Zbog malih plata i loših uslova u kojima rade prosvetni radnici u Srbiji, interesovanje za ovu vrstu posla, podučavanja dece, drastično je opalo u poslednjih nekoliko godina.

-Ukoliko bi veći deo novca iz budžeta država odvajala za prosvetu, bile bi veće plate i bolji uslovi rada. To bi privuklo mlade ljude da rade u školama. Međutim, žalosno je što se naša deca više uopšte ne upisuju na pedagoške fakultete. Ove godine upisano je najmanje brucoša na Učiteljski fakultet u Beogadu od kad ova ustanova postoji. To je dovoljan pokazatelj nedostatka interesovanja kod mladih ljudi za prosvetni rad – kaže Jasna Janković.

The post Profesorska bolovanja prete da postanu veliki problem u Srbiji: Zamenskih učitelja nema, a deca slabije uče appeared first on Obrazovanje.