Kao i do sada, uz lekarsko uverenje, računi će takođe biti umanjeni, a roditelji su, prvi put, u obavezi da dostave i rešenje o godišnjem odmoru. Omikron i pandemija pogoršavaju situaciju.

-Neki od roditelja smatraju da to nije u redu, zato što u nekim situacijama oni žele da ostave dete kod kuće, a u tom slučaju oni moraju da plaćaju punu cenu vrtića. Naravno, sa druge strane, ono što je vrlo važno da istaknemo je to da imamo dosta dece koja bi sigurno redovno išla u vrtić, a nisu upisana i mislim da je to jedan od razloga zašto je takav pravilnik donesen- rekla je Gordana Plemić, direktorka Udruženja “Roditelj”.

Pravilnik donosi i neke pogodnosti. Ako sami donosite hranu za svoje dete, vrtić ćete platiti manje. Račune neće plaćati ni kada se ustanova renovira, a detetu nije obezbeđen boravak u drugom objektu, kao i kada se zbog epidemije radi u ograničenom kapacitetu ili je dete u samoizolaciji.

-Ono što predstavlja još jednu olakšicu za roditelje to je mogućnost da se izjasne da njihovo dete ne boravi u vrtiću jedan određeni vremenski period kada plaćaju 50 odsto, što dokazuju jednom izjavom. To je u slučajevima kada je dete dugo bilo bolesno, ili ukoliko planiraju proširenje porodice, pa da se na taj način zaštiti i majka trudnica- istakla je Biljana Gajić, direktorka PU “Sveti Sava”.

Ipak, roditelje najviše brinu virusi. Andrijani Mirčeti, majci čije dete ide u jaslice, promene pravilnika ne odgovaraju, jer zbog njih dete mora da vodi u vrtić i kada vladaju virusi. Pre to nije morala da čini, bilo je dovoljno da se javi vaspitaču i da dobije umanjenje računa. To je pre uvođenja novog pravilnika bilo dovoljno i kada roditelji mlađe dete ne vode u vrtić dok je starije na zimskom raspustu. Sada i u tom slučaju mora da se plati puna cena.

-To jeste jedan od velikih problema kad imate jedno školsko dete, a drugo dete u vrtiću i ne možete da ga odvedete dete kod bake, deke, negde van grada, roditelji se najviše žale na taj deo, zato što je tim pravilnim određeno da van godišnjeg odmora samo 10 dana u toku godine možete pravdati te neke vanredne situacije kada dete ne dolazi u vrtić- kaže direktorka Udruženja “Roditelj” Gordana Plemić.

Foto: Shutterstock

Prema njenim rečima, trebalo bi da se obrati pažnja na to i da se nađe način da roditelji u takvim situacijama mogu doneti neku potvrdu, pismenim putem zatražiti da u određenom vremenskom periodu dete neće dolaziti u vrtić.

-Ukoliko to bude usaglašeno nekim pravilnicima, mi možemo da izađemo u susret roditeljima u vezi sa tim pitanjem, ali u ovom momentu kroz ovaj pravilnik koji je sada izmenjen daje im se mnogo mogućnosti za korišćenje povlašćenog boravka deteta, tako da ne vidim zašto bi to sada predstavljalo toliki problem, mislim da imaju dovoljno alternativa- napominje Biljana Gajić.

Prema podacima Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu početkom godine je samo 20 odsto mališana dolazilo u vrtić.

The post Roditelji se žale, ali pravila se neće menjati: Pravilnik za vrtiće doneo i red i novi trošak za kućni budžet appeared first on Obrazovanje.

Podsećanja radi, početkom školske 2018/2019. godine dogodila se pobuna roditelja učenika Osnovne škole „Svetozar Marković” u Kraljevu, koji su svojoj deci zabranili odlazak na nastavu zbog agresivnog ponašanja učenika sedmog razreda, a gotovo svakog polugođa desi se barem jedna „buna” roditelja isprovocirana đačkim nasiljem unutar školskih zidina. U prethodnih šest godina troje tinejdžera oduzelo je sebi život zbog surovog vređanja, ponižavanja i maltretiranja svojih vršnjaka. Od nasilja školskih drugara škola nije uspela da zaštiti četrnaestogodišnjeg Aleksu iz Niša, četrnaestogodišnju Anđelu iz Kraljeva i četrnaestogodišnjeg Aleksandra iz Novog Sada.

Iako je vršnjačka agresija česta na školskom uzrastu, stiče se utisak da je nasilje sve brutalnije, a da je u svetu tinejdžera postao imperativ da se svaka tuča snimi i podeli preko „Fejsbuka”, „Instagrama” ili „Tiktoka”. Profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu i predsednica novosadskog udruženja „Roditelj” Dragana Ćorić podseća da deca ne postaju problematična preko noći – u pitanju je proces identifikacije s nekim iz njihove porodične ili socijalne sredine. A na pitanje koje su odgovarajuće sankcije za maloletne počinioce nasilja i kako da decu zaštitimo od nasilja svojih vršnjaka, ona kaže:

Foto: Shutterstock

-Mi ne možemo decu da držimo pod staklenim zvonom – i ruža u ’Malom princu’ je držana pod zvonom, pa je uvela. Deca će jednostavno morati da prođu kroz određena iskustva s vršnjacima, koja predstavljaju sastavni deo odrastanja, ali je važno da znaju kome mogu da se obrate za pomoć ako postanu žrtve nasilja. Prema našem pravu, sva deca starija od 14 godina krivično su odgovorna, ali je ta odgovornost delimično umanjena – zbog toga za maloletnike postoji posebno tužilaštvo i sud. Po novom Zakonu o osnovama obrazovanja i vaspitanja, škola ima pravo da kao rezultat disciplinskog postupka, ispiše nasilnog učenika, a od same obrazovne ustanove zavisi kako će da postupi u konkretnom slučaju jer se žrtva i vinovnici nasilja koje se desilo u centru Kraljeva poznaju preko škole i nasilje se desilo na putu od kuće do škole- objašnjava sagovornica.

Ona podseća da deca ne postaju nasilna preko noći – kapacitet za vršenje nasilja stvara se godinama i najčešće se uči po modelu. Još sedamdesetih godina prošlog veka definisan je koncept „značajnih drugih”, odnosno osoba iz našeg okruženja čiji su stavovi i ponašanje inspiracija za drugu osobu i model ponašanja, bilo da su pozitivni ili negativni modeli u pitanju.

-Čini mi se da mi roditelji olako shvatamo da smo baš mi ti značajni drugi našoj deci. Nažalost, nismo uvek mi sami uzori. Ponekad uopšte nismo modeli za identifikaciju. Milenijalci imaju drugačije uzore i drugačije grade svoje vrednosti nego što ih mi učimo i zato smo u većem i jačem generacijskom sukobu nego ikada do sada. Danas su jači uzori vršnjačka grupa i zvezde rijalitija, crnih hronika i ’Jutjuba’ nego stvarne osobe iz bliskog okruženja – zato roditelji moraju da prate koga deca ’prate’ preko socijalnih mreža- ističe Dragana Ćorić.

Foto: S

Vršnjačka agresija je, podsećaju psiholozi, česta na školskom uzrastu, a iskustvo govori da su žrtve nasilja najčešće mališani koja su po bilo kom osnovu „različiti” od ostale dece u razredu, a kriterijum različitosti može biti sve što „bode oči” – od pegica do naočara. Pažnju školskih „terminatora” skreću i mirna deca, tiha, pasivna i plašljiva deca, kao i đaci koji imaju dobar odnos s učiteljem.

Iako rezultati jednog od najobimnijih Unicefovog istraživanja o nasilju u školi koje je sprovedeno u okviru projekta „Škola bez nasilja – ka sigurnom i podsticajnom okruženju za decu” svedoče da je čak 44 odsto učenika bilo izloženo vršnjačkom nasilju, praksa govori da sami đaci često ne prepoznaju nasilno ponašanje ili smatraju da je ono normalni deo školske svakodnevice. Među onima koji su bili izloženi nasilju, 46 odsto doživelo je verbalno nasilje, trećina fizičko nasilje, dok je petina dece priznala da je počinila neki oblik nasilja. Dečaci se nešto češće javljaju kao počinioci vređanja nego devojčice, a istovremeno su i češće izloženi nasilju vršnjaka i odraslih.

Udruženje “Drug nije meta” jedino je udruženje u Srbiji koje u fokusu rada ima prevenciju vršnjačkog nasilja. Kroz mnogobrojne aktivnosti udruženje je uključilo hiljade učenika i nastavnika, a na njihovom sajtu možete zakazati besplatnu radionicu, pronaći savete i brojne korisne informacije.

The post Vest koja zabrinjava sve više iz dana u dan: Vršnjačko nasilje prečesto prva informacija u dnevniku appeared first on Obrazovanje.