U Balkanskoj ulici ih ima, ali ne kao nekada. Prodavnice mobilnih telefona, servisi i restorani brze hrane zamenili su jorgandžije, tašnere i obućare. Zanatlija je sve manje i, kako tvrde neki od njih, posao ne ide dobro. Sarač je zatvorio radnju, a ni tašner nije daleko od toga.

-Mislim da ću u aprilu zatvoriti. Posao je ravan nuli, dažbine su velike, niko to ne shvata i ne razume. Ja mislim da je nama odzvonilo, ja sam to pričao stalno. Evo sad uvode i fiskalne kase, to me više ne zanima, vraćam se u svoj rodni kraj- kaže tašner Slavko Milosavljević.

Od tri majstora, koliko je nekada radilo u tašnerskoj radnji, ostao je samo jedan. U registru Ministarstva privrede, ne vodi se evidencija o određenim zanatima, ali je ekipa RTS-a ipak uspela da nađe dva izuzetka koji potvrđuju pravilo da stari zanat nestaju.

Foto: Shutterstock

-Radnja je osnovana 1926. godine. Moj pradeda je osnovao, Filip Arsenović. Preuzeo je njegov sin Kosta, pa moj otac Simon, a nasledio ja. Receptura je ista – najkvalitetnije brašno, jaja, malo soli i to je to. Ništa od aditiva i emulgatora, sve je bojeno kurkumom – samo domaća receptura- ističe koradžija Kosta Jordanovski.

Njegov kolega Andreja Antanasijević kaže da je u detinjstvu odrastao u okruženju gde je uvek neko testo.

-Zajedno sa svojom devojkom odlučio sam da na taj savremeni način pristupimo ovom celom brendu. Zapravo nema neke ciljne grupe, ima i mlađih ljudi i savremenih žena koje imaju manje slobodnog vremena- ističe Antanasijević.

Mladi danas zainteresovani samo za umetničke zanate

Kako tvrde iz Udruženja zanatlija Beograda, stari zanati su ugroženi već godinama, a razloga ima nekoliko.

-Kada govorimo o starim zanatima, oni su ugroženi već 20 do 30 godina i maltene su iščezli na prostoru Srbije. Možemo da govorimo i o sajdžijama o obućarima i o pekarima, to su postale besmislene struke, nema dovoljno radnika, a nema ni škola- objašnjava predsednik Udruženja zanatlija Beograda Zoran Pralica.

Ministarstvo privrede ima registar sertfikovanih starih i umetničkih zanata. Sertifikacija zanatlijama smanjuje porez, ali zanatlija je sve manje, pa i onih kojima ovaj sertifikat nešto znači. Sve je manje i onih koji se za zanatlije školuju. U Tehničkoj školi za dizajn kože već dve godine nisu upisali nikog na smerovima galanterista, obućar i konfekcionar kože, jer nema zainteresovanih.

Foto: Shutterstock

U Ministarstvu prosvete kažu da su mladi danas zainteresovani samo za umetničke zanate, kao što su juvelir, drvorezbar, klesar, grnčar i stilski krojač. U školama koje imaju te smerove svake godine je, kažu u Ministarstvu, više zainteresovanih kandidata nego što ima ponuđenih mesta.

The post Na školovanju za obućara samo dva đaka: Pojedini zanati izumiru, a za pojedine vlada navala appeared first on Obrazovanje.