Miloš Bjelanović je istakao da su poslednje dve godine ostavile veoma dubok trag na generacije, naročito na učenike prvog razreda srednje škole, jer su deca došla ipak, kako je ocenio, s relativno nižim stepenom znanja. Ukazao je na to da su zato bili prisiljeni da prvo polugodište potroše na staro gradivo, da naprave nekakve temelje kako bi mogli da nastave da u drugom, trećem i četvrtom razredu rade normalno i da učenici steknu znanje potrebno za fakultet.

– Isto kao i u gimnaziji, i mi osećamo deficit te protekle dve godine. Svakako da nije moglo u takvim okolnostima, u takvim uslovima, kada vam pre svega određeni broj učenika izostaje iz bilo kojeg razloga, da se gradivo realizuje određenom dinamikom kao u normalnim okolnostima – naglasio je Stanislav Stevuljević.

Podsetio je da su beogradski osnovci krenuli posle dve godine konačno zajedno u školu, obe grupe u isto vreme. U međuvremenu, dešavalo se da se u pojedinim odeljenjima pojavi dva ili više slučajeva obolevanja od kovida, pa su tada prelazili na kombinovani model.

– Lično mislimo da ćemo u narednoj godini deo vremena upotrebiti na nadoknadu onoga što deci nedostaje. Ne možemo sadašnje maturante poslati u srednje škole, a da smo uočili da im nešto iz šestog ili sedmog razreda nedostaje. Nastavnici se dovijaju na različite načine i pokušavaju da učenicima nadomeste znanje koje im nedostaje – istakao je Stevuljević.

Što se tiče nadoknade gradiva za srednje škole, Bjelanović kaže da planova ima mnogo i da apsolutno zahtevaju dodatno angažovanje pre svega nastavnika.

– Nadoknada gradiva će u narednom polugodištu biti nadomeštena s dopunskom, dodatnom nastavom, s nekim drugim oblicima vannastave, što stvara dodatni pritisak i za učenike i za nastavnike. Na taj način, mislim da je to jedini način da koliko-toliko nadoknadimo izgubljeno u prethodnim godinama i da ćemo do kraja školske godine uspeti da postavimo sve na svoje mesto – smatra Bjelanović.

Foto: Shutterstock

Zamolio je roditelje za još malo strpljenja, jer uz izostanak učenika, imaju i profesore koji su pozitivni ili neko od članova njihovih porodica. Stevuljević je naveo da nije svakako svejedno da svaki četvrtak ili petak dočekuju s neizvesnošću da li će nastava biti od kuće ili u učionicama.

– Ja mogu da kažem da je u OŠ “Nikola Tesla” prosečno odsustvovalo 15 posto učenika, na 1.300 to je skoro 200 đaka dnevno. Prosvetni radnici, pored zdravstvenih, spadaju u onu kategoriju koja je podnela najveći teret u kovid pandemiji – zaključio je Stevuljević.

Učenici Zemunske gimnazije su godinu i po dana nastavu pohađali u četiri osnovne škole kao podstanari. Posle 160 godina, ta škola je prvi put rekonstruisana, obnovljena. Učenici su se u nju zvanično vratili 16. oktobra, a 30. decembra će taj događaj i svečano obeležiti.

The post Školarci idu na raspust, a šta ih čeka kad se vrate: Školski dani teži nego ikada, a nadoknada časova zadaje glavobolje appeared first on Obrazovanje.