Za izbor su bila predložena 54 kandidata, među kojima 13 za redovne, 36 za dopisne, a pet kandidata za inostrane članove.

Za redovne članove SANU izabrani su Vladimir Rakočević, Vladica Cvetković, Miloš Đuran, Velimir Popsavin, Slobodan Vukosavić, Velimir Radmilović, Goran Stanković, Bela Balint, Marko Bumbaširević, Miodrag Marković, Slavenko Terzić i Svetislav Božić.

Foto: Shutterstock

Za dopisne članove izabrani su Igor Dolinka, Marjan Niketić, Željko Tomanović, Miodrag Mihaljević, Vladimir Srdić, Vladan Devedžić, Miodrag Loma, Milivoj Nenin, Dragan Bogetić, Mrđan Bajić, Dejan Mijač, Miodrag Tabački i Slobodan Šijan.

Za inostrane članove su izabrani Časlav Brukner, Slobodan Simonović, Natalija Naročnicka, Ginter Princing i Nikita Sergejevič Mihalkov, navedeno je u saopštenju SANU.

The post Novi članovi SANU: Na spisku imena koja mnogi nisu očekivali appeared first on Obrazovanje.

Prilikom dodele Povelje Matematičkog instituta SANU, iste godine kada je postao najbolji matematičar na svetu među srednjoškolcima, Teodor fon Burg je rekao da je “bio svestan da postoje pojedinci koji vrednuju njegov rad”, ali da tako nešto nije očekivao

Matematičku gimnaziju zamenio je studijama na Oksfordu, a pošto je stekao diplomu na Oksfordu vratio se u Srbiju.

– Bilo je lepo vratiti se ovde. Par godina sam bio u inostranstvu i to je takođe bilo lepo iskustvo. Pre par godina sam se vratio u Srbiju – iskreno ovde su stvari najnormalnije nekako – kaže fon Burg.

A onda se vratio i u Matematičku gimnaziju, ovoga puta kao profesor. Časovi su zanimljivi, ocenjuju gimnazijalci.

– Mora da se razmišlja. Ako ne pratiš jedan deo teže će ti biti da ispratiš ostatak časa. I ako razmišljaš i pratiš sve što priča su kvalitetni – navodi učenik 3. razreda Matematičke gimnazije Vasilije Ivanović.

Učenik 3. razreda Matematičke gimnazije Aleksandar Ćuzović dodaje:

Foto: Shutterstock

– Može da nam prenese najviše znanja i odgovara što je mlađi, isto.

Fon Burg ove godine ima nekoliko odeljenja.

– U Matematičkoj sam držao jedno odeljenje mentorsko u prošloj godini, a od ove imam nekoliko odeljenja, sve ukupno to je osam do 10 sati nedeljno. Puno stvari radim pored toga. Ali kao hobi je da kažem, veoma zabavno. Deca su generalno pozitivan izvor energije i volim da radim sa decom – kaže fon Burg.

Priprema i sadašnje takmičare.

– Želja za takmičenjem je želja za isticanjem, ali generalno, ako neko hoće da se dokaže on će se takmičiti u nekom obliku: ako neko dobro zna matematiku i hoće to da pokaže i ostatku sveta, takmičenja su način da se to uradi, na nivou srednje škole makar – smatra fon Burg.

A Teodoru su takmičenja tokom srednje škole postavila visoke ciljeve, kojima i danas teži.

The post Teodor je pokorio svet svojim matematičkim znanjem, a sada sprema nove genijalce za isto: U Srbiju se vratio sa novim ciljem appeared first on Obrazovanje.

Jezik i matematika su mu slabo išli. Zbog tih predmeta je padao godine. Od formalnog obrazovanja ima samo 7 godina škole, ali uprkos tome ima doktorate, a bio je i član Srpske akademije nauka i umetnosti.

O ranom životu Josipa Broza Tita, bivšeg i doživotnog jugoslovenskog predsednika sačuvano je vrlo malo podataka. Većina podataka je dostupna iz Brozovih autobiografskih izvora, a podaci o njegovom školovanju dostupni su iz obrazovnih ustanova u kojima se školovao.

Foto: Profimedia

Josipa su roditelji poslali u Sloveniju kad je imao tri godine i to navodno zbog nedostatka hrane. Tamo je ostao sve do osme godine, odnosno do početka osnovnog školovanja u Kumrovcu. Boravak u Sloveniji imao je i nepoželjne posledice, u kasnijem školovanju je imao poteškoća s hrvatskim jezikom. Mali Josip se u upisao u prvi razred u Nižu pučku školu u Kumrovcu 1900. godine. Njegove ocene su najpre bile loše, da bi se vremenom popravljale, ali nikad nisu prelazile prosek – bio je najčešće sa dobrim uspehom. Imao je nekoliko najviših ocena, ali iz predmeta kao što su vladanje i rad u školskom vrtu. U prvom je razredu dobio prvu jedinicu i to iz predmeta čitanje. Prvi razred je ponavljao zbog ove slabe ocene.

Broz, kasnije zakleti komunista, imao je dobre ocene iz veronauke. To su bile mahom četvorke. Naime, Broz je u školu bio upisan kao dete rimokatoličke vere pa je to konfesionalno uverenje i pohađao. Broz je tokom svog nižeg četvorogodišnjeg školovanja koje mu je trajalo 5 godina imao slabije ocene iz jezičkih predmeta, kao i iz matematike. Iz pevanja, crtanja i gimnastike uspevao je da dobije boje ali ne bogzna kakve ocene.

Kao rezultat njegovog slabog obrazovanja, tokom života je dosta slabo stajao sa pravopisom. Međutim, navodno su ga često viđali sa knjigom jer je želeo da se dodatno obrazuje. To ga je dovodilo u sukob sa roditeljima koji su kao mnogi seljaci tog vremena bili sumnjičavi prema obrazovanju. Smatrali su da je to gubljenje vremena pored velikog broja seoskih poslova koji su ih svakodnevno čekali. Nakon završetka niže škole, zbog teške situacije u porodici mali Josip je morao da odloži svoj odlazak na zanat, pa je sedeće dve godine radio teške poslove na imanju svog ujaka u Podsredi.

Foto: Profimedia

Nakon toga, odlazi u Sisak 1907. godine s namerom da uči zanat konobara, ali ubrzo odustaje od te namere i upisuje za bravara. Odlazi na trogodišnju obuku kod češkog bravara Nikole Karasa, gde je imao obezbeđenu obuku, hranu i stan. Uporedno sa radom, od 21. novembra 1907. do 2. novembra 1910. godine dva puta po dva sata sedmično pohađao je šegrtsku školu. U školi se pored stručnih predmeta učio i hrvatski jezik, istorija i geografija. Opet mu se dogodilo da je pao godinu, ovaj put zbog nedovoljne ocene iz matematike. Broz 1910. godine završava zanat i dobija diplomu bravarskog pomoćnika.

Uprkos slabom obrazovanju, Tito je nakon što je zavladao Jugoslavijom dobio veliki broj titula koje se načešće dobijaju samo obrazovanjem.

Zbog velikog doprinosa vojnoj nauci i praksi, a posebno za doprinos i zasluge u izgradnji teorije i prakse oslobodilačkog rata Tito je 1976. godine dobio doktorat vojnih nauka i umetnosti od države koju je vodio.

Pored toga on je bio počasni doktor univerziteta u Ljubljani, Zagrebu, Beogradu, Sarajevu, Skoplju, Prištini i Novom Sadu, kao i univerziteta u Alžiru, Adis Abebi, Bandungu, Halifaksu, Rangunu, Santjagu, Ulan Batoru i Varšavi.

Tito je takođe bio i član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1948. godine.

The post Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti, a nije ni završio fakultet: Znate li u koje je škole išao Tito? appeared first on Obrazovanje.

Publikacija je nastala kao prateći materijal za skup koji je nedavno organizovan u SANU o stanju, perspektivama i ulozi obrazovanja u razvoju Srbije. Sadrži obilje dragocenih podataka, zasnovanih na zvaničnim statistikama, kao i uporedne analize različitih izvora o kapacitetu domaćeg obrazovnog sistema, školskoj spremi stanovništva, obuhvatu i obrazovnim postignućima na nekim nivoima obrazovanja.

Analiziraći upravo ovo poslednje, autori publikacije ukazuju da je završni ispit na kraju osnovne škole (mala matura), praktično jedini eksterni sistem ocenjivanja učeničkih postignuća, koji jasno pokazuje da su pod velikim znakom pitanja stvarna znanja koje daje osnovno obrazovanje.

-Ukupni rezultati koje su postigli učenici na završnom ispitu su izuzetno niski jer je prosečan broj poena oko 11 od mogućih 20. Na kombinovanom testu rezultati su nešto viši, jer je bio lakši. Ovo je prvi ozbiljni alarm da naša osnovna škola ne funkcioniše dobro. Iz toga sledi da je sa ovakvim rezultatima upitno nastavljanje školovanja u bilo kojoj vrsti srednje škole- zaključuju stručnjaci na osnovu podataka o završnom ispitu na kraju školske 2017/18, 2018/19. i 2019/20. godine.

Foto: Shutterstock

Rezulatati ukazuju i na velike regionalne razlike u postignućima učenika i da je 50 do 60 odsto okruga u Srbiji ispod nacionalnog proseka.

-U našim školama postoji inflacija visokih ocena. Na primer, u osmom razredu 40 do 45 odsto učenika ima odličan uspeh, a čak oko 14 odsto je steklo Vukovu diplomu. Školske ocene nisu više validan pokazatelj školskih postignuća. Inflacija visokih ocena je sasvim pogrešna osnova za procenu stanja u obrazovanju i usmeravanje obrazovne politike u zemlji. Sve ovo je ozbiljno upozorenje da naša osnovna škola ne funkcioniše dobro. Sa ovakvim rezultatima upitno je bilo kakvo nastavljanje školovanja. Zato su nam urgentno potrebni pouzdani sistemi za vrednovanje stvarnih obrazovnih postignuća učenika- navodi se u publikaciji.

Ukazano je da nemamo ni objektivne podatake o postignućima učenika u srednjim školama. Takve informacije treba da nam da velika matura, ali ona do danas nije uvedena. Podataka nema ni za visoko obrazovanje. Stručnjaci iznose rezultate i iz dva međunarodna ispitivanja učeničkih postignuća TIMSS i PISA, od kojih se prvo sprovodi u četvrtom razredu, a u drugom učestvuju petnaestogodišnjaci.

TIMSS ispitivanje obrazovnih postignuća iz matematike i prirodnih nauka za sada je jedino međunarodno i domaće ispitivanje koje daje neke pokazatelje o uspehu učenika nižih razreda osnovne škole. Na ovom ispitivanju naši učenici postižu nešto bolje rezultate nego na PISA testiranju, tako da su bolji i od učenika nekih evropskih zemalja.

-Ne znamo tačno šta je uzrok tog boljeg uspeha, da li je nastava u razrednoj nastavi zaista bolja, ili je objašnjenje to što je TIMSS ispitivanje sličnije sadržajima školskih programa i načinu ispitivanja učenika u školama. Neka znanja koja se ispituju ovim sistemom skoro su u celini zastupljena i u našim programima za matematiku i prirodne nauke, pa se može reći da se TIMSS-om u većoj meri ispituje realizacija školskih programa- ističe se u publikaciji.

Foto: Shutterstock

Autori ukazuju da u PISA ispitivanju učenici iz Srbije imaju značajno slabije rezultate u sve tri oblasti (matematika, prirodne nauke i čitanje) od zemalja Evropske unije. Mereno školskim godinama, naši petnaestogodišnjaci zaostaju oko godinu i po dana. Postoje velike razlike u uspehu učenika iz različitih vrsta srednje škole: najbolji su gimnazijalci, dok učenici trogodišnjih srednjih škola pokazuju bukvalno katastrofalne rezultate, piše u publikaciji.

-Na PISA testiranju iz 2018. godine 37,7 odsto naših petnaesto godišnjaka funkcionalno je nepismeno. Kada se dodaju i oni koji iz raznih razloga nisu obuhvaćeni testiranjem, dolazimo do rezultata da je između 40 i 50 odsto petnaestogodišnjaka u Srbiji funkcionalno nepismeno. Takvo stanje se nije promenilo u poslednjih 10 godina. Ti učenici ulaze u srednje škole sa veoma niskim nivoom obrazovanja, što njihovo dalje školovanje čini upitnim. Ovo je veoma zabrinjavajući nalaz o efektivnosti osnovnog obrazovanja, ali i celokupnog sistema obrazovanja u Srbiji-navode stručnjaci.

The post Šta je najslabija karika obrazovnog sistema u Srbiji: Zašto su srpski đaci dobri na TIMSS testu, ali ne i na PISA? appeared first on Obrazovanje.

Hrvatsko ministarstvo tvrdi da u udžbeniku gramatike grupe autora “S reči na dela” za učenike osmih razreda se navodi da srpski, slovenački, makedonski i bugarski jezik pripadaju grupi južnoslovenskih jezika, a da “Hrvati, Bošnjaci i neki Crnogorci srpski jezik nazivaju hrvatski, bosanski, bošnjački i crnogorski” i da Srbija nije iskazala time poštovanje hrvatskoj zajednici i da ne priznaje hrvatski jezik i falsifikuje istoriju.

– Moram vam reći da je to zaista sramotno ponašanje srpskih vlasti. To je izostanak poštovanja prema hrvatskoj zajednici koja je u Vojvodini snažna, jaka, bogata i koja je, ako gledamo istorijski, u Vojvodini autohtona. To nije samo nepriznavanje hrvatskog jezika već i falsifikovanje istorije. Radi se o hroničnom izostanku poštovanja i poštovanja prema činjenici, prema međunarodnoj faktografiji Hrvatske kao članice Evropske unije, zemlje koja zaista podržava i stabilnost suseda i koja svim zemljama Zapadnog Balkana želi evropsku perspektivu. Činjenica da se dogodila fragmentacija na hrvatski i bunjevački jezik dokazuje da se srpska politika umešala u pitanje identiteta Hrvata u Vojvodini – rekao je hrvatski šef diplomatije Grlić Radman.

Foto: Profimedia/ilustracija

Nakon ovih navoda i optužbi oglasilo se i srpsko ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razloga i objasnilo šta je posredi i odgovorilo na neosnovane optužbe hrvatske strane.

-Stav odbora SANU za standardizaciju srpskog jezika, kao naučne institucije koja donosi mišljenje o procesu odobravanja udžbenika je da su južnoslovenski jezici bugarski, makedonski, slovenački i srpski jezik i da uz srpski jezik u napomeni treba dodati da Hrvati, Bošnjaci i pojedini Crnogorci ovaj jezik nazivaju hrvatski, bosanski/bošnjački i crnogorski – piše u saopštenju resornog ministarstva Republike Srbije.

Kako se precizira iz Ministarstva, tokom procesa odobravanja udžbenika, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja naišao je na kontradiktorne formulacije različitih autora. Međutim, ukazuju, da shodno tome da Zavod nije naučna institucija i ne može da donosi mišljenje o tom pitanju, onda se obratio Odboru za standardizaciju srpskog jezika SANU, tražeći precizno uputstvo i formulaciju o grupisanju i podeli južnoslovenskih jezika.

Stav Odbora je da su južnoslovenski jezici bugarski, makedonski, slovenački i srpski jezik i da uz srpski jezik u napomeni treba dodati da Hrvati, Bošnjaci i pojedini Crnogorci ovaj jezik nazivaju hrvatski, bosanski/bošnjački i crnogorski jezik.

Foto: Shutterstock

Ministarstvo je navelo da se obrazovanje u našoj zemlji ostvaruje na ukupno 16 jezika nacionalnih manjina, među kojima je i Hrvatska. Kako su naglasili, poštujući osnovno ljudsko pravo na obrazovanje, Srbija je obezbedila uslove da svi građani imaju pravo da se obrazuju na maternjem jeziku

Navode da je za učenike pripadnike nacionalnih manjina koji se obrazuju na srpskom jeziku, omogućeno pohađanje 16 izbornih predmeta/programa, među kojima je i Hrvatski jezik sa elementima nacionalne manjine. Dodaju da se više od 1.200 naslova udžbenika izdaje na manjinskim jezicima, kao i da je takav sistem za obrazovanje nacionalnih manjina pohvaljen od strane EU i svih relevantnih međunarodnih institucija.

Takođe, taj sistem obrazovanja na jezicima manjina nije obezbedila nijedna zemlja u okruženju, navode u Ministarstvu prosvete.

The post Hrvatska uputila protestnu notu Srbiji, a stigao je i odgovor nadležnih: Šta je istina o hrvatskom jeziku u udžbenicima? appeared first on Obrazovanje.