Kako konstatuju istraživači, priliv mozgova može se povezati i sa dolaskom stranih studenata na srpske univerzitete, pre svega onih iz BiH i Crne Gore. Takođe, u Srbiju, zbog posla, dolazi i sve više visokoobrazovanih stranaca.

Ovi optimistični podaci odnose se, ipak, samo na visokoobrazovane kadrove, dok je kod mladih sa nižim ili srednjim obazovanjem situacija obrnuta.

– Vrlo je teško utvrditi pravi broj članova naše dijaspore s obzirom na to da većina nikada ne odjavljuje prebivalište u Srbiji, kao što nisam ni ja kada sam bio u inostranstvu – kaže Ivan Brkljač, direktor programa za cirkularne migracije “Tačka povratka”.

– Zato je teško izmeriti koji broj ljudi se vraća u zemlju. U razgovorima sa partnerima i organizacijama koje se bave pitanjima dijaspore, došli smo do nekih odgovora koji nam daju smernice. Primera radi, u razgovoru sa “Ino-edukacijom” saznali smo za njihove procene da oko polovina studenata koji završe studiranje u inostranstvu, nakon završenih studija, dođe nazad. Sigurno da neki ponovo odu van zemlje, ali i da se određeni broj posle nekoliko godina rada u inostranstvu vrati.

Foto: Profimedia

U direktnoj komunikaciji koju imaju sa dijasporom svakodnevno, kako kaže Brkljač, vidi se da je želja za povratkom od početka pandemije porasla, ali je za većinu naših ljudi koji imaju porodice i poslove u inostranstvu za povratak bitno da budu ispunjeni neki preduslovi.

– Za one koji razmišljaju o povratku ili ga planiraju, glavni preduslov je pronalazak adekvatnog posla u struci i mi se trudimo da kao organizacija potpomognemo taj proces. Sa druge strane, odlazak iz zemlje se takođe dešava uglavnom zbog prilika koje se nalaze u inostranstvu, te upravo zato promovišemo ceo proces cirkularne migracije i normalizaciju razmene znanja, ideja i kapitala. Cirkularna migracija je na Zapadu već ustaljen mehanizam i ljudi lako cirkulišu iz recimo Nemačke u Francusku. Smatramo da bi i u našoj zemlji to trebalo da bude prihvaćen model, jer u mnogim industrijama Srbija danas ima da ponudi mnogo radnih mesta visokog kvaliteta, što našim povratnicima, što strancima koji dolaze. U segmentima u kojima još sustižemo Zapadnu Evropu, znanje i iskustvo naših povratnika mogu biti ključni da se taj zaostatak dodatno smanji – kaže Brkljač.

Brinuli za porodicu

Veliki broj mladih koji je želeo da ostane u zemlji prošle godine mahom je to želeo zbog korone, kaže Anja Jokić. Oni su brinuli za svoje zdravlje, ali i za zdravlje svoje porodice i prijatelja.