Interesovanje za matematiku i fiziku Dobricu je odvelo do Matematičke gimnazije, pa do MIT-a.

-Neka najveća takmičenja su mi u protekle dve godine kada sam bio treći i četvrti razred. Tada sam osvojio dve zlatne medalje na Međunarodnoj olimpijadi iz matematike, i zlatnu medalju na evropskom prvenstvu iz fizike. To su mi možda najbolje medalje- kaže Dobrica Jovanović.

Objašnjava kako se odlučio za MIT.

-Bio sam primljen na MIT, a na Kembridžu nisam dobio stipendiju. Tako da nisam donekle birao, ali kasnije, kada sam se informisao, zaista sam shvatio da je MIT odličan i da možda čak i sistem rada meni više odgovara. Mogu da se posvetim onome što volim i da uzimam one kurseve koji su mi najzanimljiviji- ističe Dobrica.

Po završetku zimskog raspusta vraća se na fakultet, jer se tamo, uz poštovanje protivepidemijskih mera, nastava održava uživo. O izboru predmeta kaže da je sistem na fakultetu takav da mora da uzme i neke društvene predmete.

-To se meni na prvu loptu nije svidelo. Onda kada su me, da kažem primorali, nekako mi je drago što sam uzeo na primer filozofiju, i to mi je bio baš zanimljiv kurs. Ovog semestra sam odlučio da uzimam samo kurseve iz matematike i fizike- kaže student prve godine MIT-a.

Planira još da se bavi istraživanjima i da upiše doktorske studije. Onima koji ove godine treba da upišu studije, savetuje da upišu ono što žele.

The post Zlatni olimpijac i đak generacije: Naš Dobrica Jovanović iz beogradskih klupa stigao do prestižnog MIT-a appeared first on Obrazovanje.

-Ovo je moj treći doktorat, ali ovaj zaista mnogo cenim. Cenim to što sam uspeo da ga završiom i to u ovim godinama. Sada sam zaista na vrhu sveta – rekao je Štajner, koji uskoro puni 90 godina, u intervjuu za NPR.

Ljubav prema fizici zavladala je u ranom detinjstvu

-Uvek sam imao taj san: Bože, jednog dana bih želeo da postanem fizičar – rekao je Štajner za NPR.

Štajner je odrastao u Beču i svoj austrijski naglasak je zadržao celog svog života.

– Moji studenti u Braunu su uglavnom govorili da ja pričam kao Terminator.

Foto: Shutterstock

Kada se završio Drugi svetski rat on je bio tinejdžer i već je tada bio fasciniran fizikom, ali je ipak poslušao savet porodice i odlučio se za studije medicine. Ipak, strast prema fizici nikada nije prestala.

-Kada sam ranih 50-ih bio student medicine, umeo sam da se ušunjam na Institut za fiziku koji je bio veoma blizu Medicinskog fakulteta i da slušam neka tamošnja predavanja jer sam bio veoma zainteresovan za kvantnu fiziku, posebno što je kvantna fizika bila novina u to vreme- rekao je Štajner.

Upitan šta je to u fizici u čemu uživa, brzo je odgovorio:

-Preciznost. Uvek sam bio oduševljen time što se zakoni koji važe za kvantnu fiziku gde govorite o rastojanjima u femtometrima (ili kvadrilionitom delu metra) primenjuju i u astronomiji sa svetlosnim godinama. Ipak, zakoni fizike su bili potpuno isti, podržavajući ova dva ekstrema, a ta preciznost me je uvek fascinirala. Uvek sam voleo i matematiku koja je neka vrsta jezika fizike. U medicini ima previše promenljivih, previše nepreciznosti, ali zadovoljan sam i tim delom života – rekao je.

Foto: Nick Dentamaro/Brown University

Štajner je u SAD ostvario uspešnu karijeru u medicini, a kada se trajno iz Beča preselio u SAD, usredsredio se na medicinu i hematologiju i sticao znanja na Univerzitetu Tafts i na MIT-u. Onda je postao profesor na Braun univerzitetu i bio je na čelu Odeljenja za hematologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta. Tek kada je otišao u penziju i završio s medicinom 2000. godine, Štajner je konačno mogao da se posveti fizici i počeo je da pohađa predavanja na MIT-u.

-Morao sam da prođem kroz dosta časova fizike na MIT-u pre nego što mi je bilo dozvoljeno da počnem osnovne studije. Prebacio sam se na Braun univerzitet da bih skratio put od kuće do fakulteta. Studije su tekle sporo, imam unučiće i želeo sam da provodim vreme i sa porodicom, a bilo je i zdravstvenih problema. Trebalo je dosta vremena. Bilo je i veoma ozbiljnih zdravstvenih problema u međuvremenu. Ali srećom sam sada ovde i te probleme sam prevazišao – rekao je.

Pošto je ispunio svoj san i postao fizičar, Štajner je rekao da ne žali što je veći deo života proveo u akademskoj medicini.
-Bio sam pomiren s činjenicom da nisam mogao da se bavim fizikom i pokušavao sam da izvučem najbolje što sam mogao od medicine, te sam sprovodio istraživanja. Volim istraživanja. Mladi, ako imaju san, treba da ga slede. Ne odustajte! Ako baš ne ide, mogu da se prebace na nešto drugo. Ali prvo sledite svoj san – istakao je on.

Fizičari koji su radili sa Štajnarom su rekli da je njegovo najnovije dostignuće inspirativno i ohrabrujuće. Što se samog Štajnera tiče, on radi na objavi verzije svoje disertacije koja ima više od 150 strana i želi da nastavi sa svojim istraživanjem.

-Voleo bih da nastavim dok god moj um kaže da je to ok. Uradiću neke studije iz teorijske fizike. Ne treba mi laboratorija, samo kompjuter i papir i olovka – rekao je Štajner.

The post Studentski dani i u devetoj deceniji: Uspeo je da odbrani tri doktorata i da sa 89 godina izađe iz školske klupe appeared first on Obrazovanje.

Na listi se mogu pronaći svi univerziteti širom sveta, a Univerzitet u Beogradu nalazi se ispod 1.000 najboljih u svetu, isto kao i Univerzitet u Novom Sadu i Univerzitet u Nišu.

Najprestižniji od njih su san svakog akademca, a samo najbolji mogu uspeti da se upišu na ove prestižne univerzitete i da upravo na njima studiraju. Ove fakultete mogu upisati najbolji đaci, a ukoliko volite da učite onda vam upis neće biti nikakav problem. Ovo je deset najboljih fakulteta na celom svetu:

Masačusetski tehnološki institut (MIT)

Već devetu godinu zaredom MIT je svetski lider na rang listi univerziteta iz celog sveta. Savršene rezultate pokazuje po gotovo svim indikatorima, uključujući i akademsku reputaciju, odnos studenata i međunarodnih fakulteta. MIT je privatni istraživački univerzitet u Kembridžu u američkoj državi Masačusets. Sastoji se iz pet škola i jednog koledža sa 32 akademska odseka. Rad ovog univerziteta bazira se na naučnom i tehničkom istraživanju.

Foto: Profimedia

Univerzitet Stanford

Zadržao je svoju poziciju kao drugi među najprestižnijim u svetu i dobre rezultate ima zahvaljujući svojoj akademskoj reputaciji i popularnosti među poslodavcima. Univerzitet Liland Stanford Džunior, poznatiji kao Stanford, privatni je univerzitet u Kaliforniji u Sjedinjenim Američkim Državama i nalazi se u neposrednoj blizini Silicijumske doline, a čuven je, osim po svojoj akademskoj jačini, i po bogatstvu.

Foto: Profimedia

Univerzitet Harvard

Još jednu godinu Harvard ostaje na trećoj poziciji, ali je prvi kada je u pitanju reputacija među poslodavcima i u akademskom svetu. Osnovan 1636. godine u Kembridžu u saveznoj državi Masačusets, privatni univerzitet Harvard najstarija je akademska institucija koja još uvek deluje u SAD. Predstavlja jedan od osam univerziteta koji čine Ligu bršljana. Nazvan po svešteniku Džonu Harvardu, ovo je jedan od najboljih univerziteta u svetu i godišnje iznedri mnoštvo naučnika, pisaca i političara, koji se kasnije proslave.

Foto: Profimedia

Kalifornijski tehnološki institut (Caltech)

Uspevši se za jedno mesto na ovogodišnjoj rang listi, Caltech se našao na četvrtom mestu najprestižnijih univerziteta u svetu pre svega zahvaljujući perfektnim rezultatima kada su u pitanju međunarodni fakulteti. Kalifornijski tehnološki institut je privatni istraživački univerzitet sa sedištem u Pasadeni u Kaliforniji. Poznat je po svojoj snazi u prirodnim naukama i inženjerstvu.

Univerzitet u Oksfordu

Najstariji univerzitet u anglofonskom svetu nalazi se u južnoj Engleskoj i ove godine pao je za mesto niže na rang listi najboljih univerziteta, te je sada peti u svetu. Datum osnivanja univerziteta nije lako utvrditi, ali postoje svedočanstva da se tamo odvijala nastava još u 11. veku. Univerzitet se sastoji od 38 nezavisnih koledža i šest stalnih privatnih verskih škola (sa statusom ispod statusa koledža). Univerzitet se naglo razvio počev od 1167. godine, kada je engleskim studentima zabranjeno pohađanje nastave na Univerzitetu u Parizu. Posle sukoba između studenata i lokalnog naroda 1209, neki od profesora su pobegli na severozapad u grad Kembridž, gde su osnovali Univerzitet u Kembridžu. Od tog vremena su ova dva univerziteta veliki rivali. Godine 2007. Univerzitet je raspolagao sa 3,6 milijardi funti, imao je 19.486 studenata, od čega 7.380 postdiplomaca.

Foto: Profimedia

ETH Cirih (Swiss Federal Institute of Technology)

Švajcarski tehnički univerzitet u Cirihu ETH, zadržavajući svoju poziciju kao šesti na rang listi najboljih univerziteta u svetu, ponovo je najviše rangirana institucija u kontinentalnoj Evropi, pre svega zahvaljujući odličnim rezultatima kada je u pitanju citiranje, odnosno, uticaj sprovedenih istraživanja na ovom univerzitetu. Osnovan je 1855. godine pod imenom „švajcarski politehnikum“, pod kojim je i danas poznat. Glavna zgrada ETH Cirih nalazi se u samom centru grada, dok su dalji objekti u kampusu u Hongerbergu na kraju grada.

Univerzitet Kembridž

Nalazi se na sedmom mestu na listi najprestižnijih univerziteta po više osnova. Sa sedištem u gradu Kembridžu u istočnoj Engleskoj, to je drugi najstariji anglofonski univerzitet na svetu koji radi neprekidno od osnivanja. Njegovo ime se nekada označava sa: Cantab. što potiče od latinskog imena grada Kembridž: Cantabrigia, Cantabrigiensis. Moto univerziteta je: „Hinc lucem et pocula sacra“, što na latinskom znači „Odavde svetlost i dragoceno znanje“.

Foto: Profimedia

Imperijalni koledž u Londonu

Pomerivši se za jedno mesto gore, Imperijalni koledž u Londonu sada je najbolje rangirana institicija u glavnom gradu Velike Britanije i ima međunarodnu reputaciju na poljima predavanja i istraživanja. Imperial, kako ga takođe nazivaju, posvećen je razvoju sledeće generacije istraživača, naučnika i akademika kroz saradnju u svim disciplinama i predstavlja multidisciplinarni prostor za obrazovanje, istraživanje, prevođenje i komercijalizaciju, koristeći nauku i inovacije za rešavanje globalnih izazova.

Univerzitet u Čikagu

Ovaj privatni univerzitet popeo se za jedno mesto ove godine i ima veliku reputaciju u akademskim krugovima. Nalazi se u Hajd Parku, delu Čikaga, u Ilinoisu, u Sjedinjenim Američkim Državama. Osnovao ga je 1890. naftni tajkun Džon D. Rokfeler (John D. Rockefeller), ali kao dan svog osnivanja Univerzitet slavi 1. jul 1891. godine, kada je Vilijam Rejni Harper (William Rainey Harper) postao njegov prvi predsednik i prvi član osoblja. Prva predavanja na ovom Univerzitetu održana su 1. oktobra 1892. godine.

Londonski univerzitetski koledž (UCL)

Iako je ovaj javni istraživački univerzitet u Londonu u Engleskoj pao ove godine za dva mesta niže, i dalje se nalazi u top 10 najprestižnijih univerziteta sveta. Sastavni je deo decentralizovanog Univerziteta u Londonu. Smatra se jednim od najvećih centara za postdiplomske (master i doktorske) studije u Ujedinjenom Kraljevstu po broju studenata. Institucija je osnovana 1826. godine kao prvobitni nosilac naziva Univerzitet u Londonu i kao prvi univerzitet u gradu. Londonski univerzitetski koledž bio je i prvi potpuno sekularni univerzitet u Engleskoj, koji je upisivao studente bez obzira na njihovu versku pripadnost ili pol.

The post San svakog akademca: Deset najprestižnijih univerziteta na svetu na dohvat ruke, na vama je samo da učite appeared first on Obrazovanje.