Miloš Bjelanović je istakao da su poslednje dve godine ostavile veoma dubok trag na generacije, naročito na učenike prvog razreda srednje škole, jer su deca došla ipak, kako je ocenio, s relativno nižim stepenom znanja. Ukazao je na to da su zato bili prisiljeni da prvo polugodište potroše na staro gradivo, da naprave nekakve temelje kako bi mogli da nastave da u drugom, trećem i četvrtom razredu rade normalno i da učenici steknu znanje potrebno za fakultet.

– Isto kao i u gimnaziji, i mi osećamo deficit te protekle dve godine. Svakako da nije moglo u takvim okolnostima, u takvim uslovima, kada vam pre svega određeni broj učenika izostaje iz bilo kojeg razloga, da se gradivo realizuje određenom dinamikom kao u normalnim okolnostima – naglasio je Stanislav Stevuljević.

Podsetio je da su beogradski osnovci krenuli posle dve godine konačno zajedno u školu, obe grupe u isto vreme. U međuvremenu, dešavalo se da se u pojedinim odeljenjima pojavi dva ili više slučajeva obolevanja od kovida, pa su tada prelazili na kombinovani model.

– Lično mislimo da ćemo u narednoj godini deo vremena upotrebiti na nadoknadu onoga što deci nedostaje. Ne možemo sadašnje maturante poslati u srednje škole, a da smo uočili da im nešto iz šestog ili sedmog razreda nedostaje. Nastavnici se dovijaju na različite načine i pokušavaju da učenicima nadomeste znanje koje im nedostaje – istakao je Stevuljević.

Što se tiče nadoknade gradiva za srednje škole, Bjelanović kaže da planova ima mnogo i da apsolutno zahtevaju dodatno angažovanje pre svega nastavnika.

– Nadoknada gradiva će u narednom polugodištu biti nadomeštena s dopunskom, dodatnom nastavom, s nekim drugim oblicima vannastave, što stvara dodatni pritisak i za učenike i za nastavnike. Na taj način, mislim da je to jedini način da koliko-toliko nadoknadimo izgubljeno u prethodnim godinama i da ćemo do kraja školske godine uspeti da postavimo sve na svoje mesto – smatra Bjelanović.

Foto: Shutterstock

Zamolio je roditelje za još malo strpljenja, jer uz izostanak učenika, imaju i profesore koji su pozitivni ili neko od članova njihovih porodica. Stevuljević je naveo da nije svakako svejedno da svaki četvrtak ili petak dočekuju s neizvesnošću da li će nastava biti od kuće ili u učionicama.

– Ja mogu da kažem da je u OŠ “Nikola Tesla” prosečno odsustvovalo 15 posto učenika, na 1.300 to je skoro 200 đaka dnevno. Prosvetni radnici, pored zdravstvenih, spadaju u onu kategoriju koja je podnela najveći teret u kovid pandemiji – zaključio je Stevuljević.

Učenici Zemunske gimnazije su godinu i po dana nastavu pohađali u četiri osnovne škole kao podstanari. Posle 160 godina, ta škola je prvi put rekonstruisana, obnovljena. Učenici su se u nju zvanično vratili 16. oktobra, a 30. decembra će taj događaj i svečano obeležiti.

The post Školarci idu na raspust, a šta ih čeka kad se vrate: Školski dani teži nego ikada, a nadoknada časova zadaje glavobolje appeared first on Obrazovanje.

Zemunska gimnazija sada nakon 163. godine svog postojanja izgleda kao potpuno nova obrazovna institucija. Kompletna rekonstrukcija ovog hrama obrazovanja i svojevrsnog simbola Zemuna podrazumevalo je kompletno uređenje enterijera i eksterijera. Pored novih prozora, podova, plafona, sređenih zidova, gimnazija je dobila nove vodovodne i kanalizacione cevi sa sanitarnom opremom, kao i instalacije za grejanje i hlađenje. Sada će učenici koristiti modernu biblioteku, stomatološku ordinaciju i tavanski prostor za školske sekcije.

Predsednika Srbije su u obilasku informisali o odrađenim radovima direktor gimnazije Miloš Bjelanović, predsednik GO Zemun Gavrilo Kovačević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Branko Ružić, gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić i drugi predstavnici državnih organa, lokalne samouprave, obrazovnih institucija i kolektiva gimnazije. Predsednik je obišao moderno opremljene kabinete i učionice hemije, biologije, zbornicu, fiskulturnu i svečanu salu.

Ono po čemu se sada Zemunska gimnazija razlikuje od svih drugih škola u Srbiji jeste kabinet sa savremenim trenažerima i dijagnostičkim aparatima na kojima će moći da se proveri funkcionalni status učenika za pohađanje nastave fizičkog vaspitanja.

– Gimnazija nije ovako izgledala u vreme kada sam je pohađao. Sada izgleda mnogo lepše. Država Srbija je uložila u kompletnu rekonstrukciju Zemunske gimnazije nešto više od 4,5 miliona evra. Ova gimnazija je iznedrila mnogo velikana koji su zadužili našu zemlju i zato je ovo zdanje zaslužilo da bude jedno od najlepših ne samo u Zemunu, nego i u Beogradu. Gimnazijalcima želim da se ovde osećaju kao kod svoje kuće- rekao je predsednik Vučić, uz napomenu da je Republika Srbija u poslednjih nekoliko godina uložila 200 miliona evra u rekonstrukciju 180 škola u Srbiji, i tom prilikom, zahvalio se direktoru Zemunske gimnazije i profesorima što imaju snage da se bore za budućnost naše zemlje.

Bila je to prilika da se predsednik Vučić sretne sa svojim razrednim starešinom i gimnazijskom profesorkom ruskog jezika u penziji Irinom Galkinom, za koju je rekao da je bila vrlo stroga, ali pravična, i evocira uspomene na srećne učeničke dane.

Prema rečima direktora Gimnazije Miloša Bjelanovića, od aprila prošle godine do početka ove školske godine obavljena je ozbiljna rekonstrukcija zgrade koja postoji 140 godina, a zahvaljujući obimnim radovima danas škola ima 6.500 kvadrata opremljenih u skladu sa 21. vekom. Gimnazija ima 1.300 učenika u 48 odeljenja na četiri smera.

-Zadržane su table kao osnovno sredstvo za nastavu, uz njih su u svaku učionicu dodati multifunkcionalni projektori, svaki učenički prostor imaće pametne table koje profesorima omogćavaju da na najbolji i najsavremeniji način iskoriste materijal sa interneta i tako poboljšaju kvalitet nastave i ishode koji će učenici pokazati na kraju školske godine. U Gimnaziji će biti Hilandarski kutak, prostor za realizaciju tribina sa stalonom izložbenom postavkom sa Hilandara – naveo je Bjelanović.

U katastrofalnim podrumskim prostorijama, koje su sada uredene u skladu sa vrhunskim standardima, Gimnazija je dobila 1.000 kvadrata u kojima je biblioteka koja ima 35.000 naslova kao i stomatološka ordinacija, radionice.

Niža realna škola osnovana je 1858. godine odobrenjem Vrhovne vojne komande, potom 1881. godine dobija naziv Velika realka, da bi 1895. godine prerasla u Realnu gimnaziju. Važno je istaći da je zemunska realka bila i rasadnik učitelja za banatsko-sremski okrug, jer je postojao tečaj za učitelje. Danas Zemunska gimnazija ima status spomenika kulture. Do sada je iznedrila više od 40 hiljada maturanata, a trenutno nastavu pohađa 1300 đaka u 48 razreda.

The post Novo ruho Velike realke: Pogledajte kako sada izgleda rekonstruisana Zemunska gimnazija appeared first on Obrazovanje.