Ružić je rekao da će se nastaviti sa povećanjem kapaciteta u vrtićima, odnosno da će se obezbediti 11.000 novih mesta za mališane širom Srbije.

-Započećemo izgradnju predškolskih ustanova u Vladičinom Hanu, Prokuplju, Smederevu i Šidu. Plan je da završimo započeto u 2021. godini, a to su dva objekta u Kruševcu, kao i objekti u Loznici i Merošini- naveo je Ružić, ističući Projekat inkluzivnog predškolskog vaspitanja i obrazovanja koji se realizuje uz podršku Svetske banke.

On je rekao da su do sada u deset jedinica lokalne samouprave završene adaptacije i opremanje soba u vrtićima i dodao da će se u 2022. godini privesti kraju pripremanje dokumentacije za izgradnju, ističe, kapitalnog projekta u Studentskom gradu u Beogradu.

-Izgradiće se novi toranj sa 1.000 novih mesta za naše akademce- rekao je Ružić i dodao da se očekuje završetak Studentskog doma u Nišu, kao i rekonstrukcija doma na Karaburmi koja bi trebalo da usledi krajem 2022. ili početkom 2023. godine.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

Ministar je naglasio da je u velikoj meri olakšan upis dece u predškolske ustanove, osnovne i srednje škole, kao i na visokoškolske ustanove, putem usluge e-upisa, preko Kancelarije za informacione tehnologije. On je naveo da će se još više opremati digitalne učionice, te da će nastavnicima biti podeljeno 18.500 računara, a podeljeno je oko 500 štampača osnovnim i srednjim školama širom Srbije.

-Ova podrška nije značajna samo sa aspekta obavljanja redovnih aktivnosti, već i za sticanje digitalnih kompetencija, kako nastavnog kadra, tako i učenika. Stavićemo u funkciju registar udžbenika, implementiraćemo i nove funkcionalnosti u okviru Jedinstvenog informacionog sistema prosvete- naveo je ministar.

On kaže da Ministarstvo vodi šest registara u okviru JISP-a, koji je povezan sa 14 različitih registara, odakle se, dodaje, dobijaju povratne informacije kako da se bolje kreira obrazovna politika.

-Kako bismo uradili fino nijansiranje obrazovnog sistema, tako da on kao takav pruži nova znanja i veštine mladim ljudima koji će im omogućiti da nađu svoje mesto u svetu rada- ukazao je Ružić i dodao da se uveliko radi na projektu izgradnje zajedničke zgrade Geografskog fakulteta i Fakulteta za bezbednost, koja će se graditi na Novom Beogradu, a trebalo bi da primi oko 33.000 studenata.

Foto: ZAAP/Urbanistički projekti/PrintScreen

Među projektima su i Fakultet primenjenih umetnosti i Fakultet muzičke umetnosti, dodao je Ružić. Na pitanje kako ocenjuje nastavu u još jednoj godini epidemije, Ružić odgovara da nije izgubljen nijedan školski ni akademski čas i da je displina u sprovođenju mera dala rezultate. Izrazio je zahvalnost roditeljima, učenicima, nastavnom i vannastavnom osoblju na odgovornosti i izrazio očekivanja da će se u školama što duže primenjivati neposredna nastava, kao i da će više visokoškolskih ustanova preći na takav model.

-Onlajn nastava predstavlja veoma značajan alat koji smo implementirali, možda kao jedna od prvih država ne samo u regionu, već i u Evropi i uspeli da se preko noći prilagodimo situaciji- poručio je Ružić.

The post Dva su glavna cilja za razvoj srpskog obrazovanja: U 2022. godini najavljene velike promene appeared first on Obrazovanje.

Osim na polju digitalizacije, prosvetni sistem ušao je u reforme poput obezbeđivanja boljeg infrastrukturnog prostora za predškolce, đake i studente i povećanje kapaciteta istih, kvalitetnije nastave, a radi se svakodnevno i na modernizovanju školskog prostora i naučnih sredstava na celokupnoj teritoriji države. Važan segment reforme obrazovnog sistema predstavlja i formiranje sistema podrške naučnika i naučnih radova, kao i potpuno implementiranje Jedinstvenog informacionog sistema prosvete, a sa ministrom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Republike Srbije Brankom Ružićem razgovarali smo i o uvođenju obaveznog srednjoškolskog obrazovanja.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić je posebno istakao u razgovoru za portal Obrazovanje da će država do kraja godine započeti radove na izgradnji i dogradnji objekata predškolskih ustanova u Prokuplju, Vladičinom Hanu, Tutinu, Smederevu, Šidu i Novom Pazaru koji će obezbediti dodatna mesta za vrtićku decu.

Glavna tema u javnosti bilo je usvajanje Pravilnika Ministarstva prosvete o merama za utvrđivanje ekonomske cene programa vaspitanja i obrazovanja u predškolskim ustanovama prema kojem se podrazumeva da će roditelji koji ne dovode decu u vrtić iz “neopravdanih razloga” na kraju meseca plaćati punu cenu od 5.603 dinara, umesto kao do sada 50 odsto za dane kada dete nije bilo u vrtiću. Zbog čega je doneta takva odluka?

– Važno je da se uvek sagledaju iskustva sa terena, saslušaju ljudi koji su na prvoj liniji, i da se donese odluka koja je dobra za sve. Pravilnik je jedan od takvih odluka, budući da je bilo slučajeva da deca ne dolaze u vrtić, bez nekog objašnjenja, lekarskog opravdanja, a zadržavaju mesto i plaćaju pola cene. Pravilnik samo definiše fer odnos – ako je dete odsutno zbog bolesti i postoji opravdanje izabranog lekara, odnosno pedijatra, roditelj nema razloga da plaća punu cenu, već njenu polovinu. U slučaju godišnjeg odmora ili u slučaju izolacije zbog korone takođe se plaća upola niža cena.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Kakva je situacija sa kapacitetima vrtića sada, s obzirom na to da se poslednjih godina veoma radi na povećanju kapaciteta istih?

– Kao jedna od aktivnosti povećanja kapaciteta vrtića je i projekat koji realizujemo od 2018. godine na osnovu zajma Svetske banke, a kojim smo predvideli podizanje kapaciteta vrtića. Radimo adaptaciju ili prenamenu postojećih objekata ili izgradnju novih vrtića, kao i potpuno opremanje za pravilan dečiji razvoj. Do sada smo izgradili tri potpuno nova objekta sa kapacitetima od 210 mesta, i to u Doljevcu, Žitorađi i Sremskoj Mitrovici, dok je izgradnja objekata počela u Merošini, Kruševcu i Loznici. Do kraja godine očekujemo da započnu radovi na izgradnji i dogradnji objekata u Prokuplju, Vladičinom Hanu, Tutinu, Smederevu, Šidu i Novom Pazaru koji će obezbediti 840 novih mesta. U saradnji sa Fondacijom “Novak Đoković” radimo i adaptaciju i prenamenu postojećih prostora u više gradova.

Sve manje dece se nakon osnovnog obrazovanja odlučuje za upisivanje trogodišnjih smerova u srednjim školama. Koji su koraci Ministarstva kako bi se deci približili takvi smerovi i kako bi se za njih zainteresovali? Postoji mnogo deficitarnih zanimanja poput vozača, zidara, bravara, električara, ali deca ne žele da se školuju za ta zanimanja. Da li bi mogli ti smerovi da se modifikuju i da postanu četvorogodišnji i da se onda deci omogući da upišu četvorogodišnje programe nakon kojih bi mogli da nastave na fakultet, a opet će dobijati neophodna znanja i veštine za te poslove?

– U poslednjih desetak godina opada interesovanje za pojedine obrazovne profile u trogodišnjem trajanju, posebno u oblasti građevinarstva, tekstila, mašinstva, poljoprivrede i trgovine. Međutim, postoji veliko interesovanje za smerove iz drugih područija rada, kao što su za kuvara, poslastičara, vozača, masera, frizera. Na atraktivnost pojedinih profila u velikoj meri utiču uslovi rada, mogućnosti brzog zapošljavanja i promene posla, kao i status te profesije, odnosno prosečna plata na tržištu rada, ali to nije nešto što je u domenu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Odluka da li će neki trogodišnji profil biti zamenjen srodnim četvorogodišnjim treba da se donese kroz postupak dijaloga sa sferom rada i definisanje standarda kvalifikacije, uz uverenje da će tako definisane kvalifikacije biti realan odraz aktuelnih i budućih potreba na tržištu rada.

Foto: Profimedia

Da li je u planu uvođenje obaveznog srednjoškolskog obrazovanja, kao što je to slučaj sa osnovnim obrazovanjem? Zemljama koje su uvele obavezno srednje obrazovanje je bilo lakše da privuku strane kompanije koje zapošljavaju obrazovaniju radnu snagu i daju im veću platu.

– Uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja jeste strateški pravac definisan u našoj Strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja, ali ova promena zahteva i izmenu Ustava i brojnih propisa koji nisu deo oblasti obrazovanja.

Premijerka Ana Brnabić je istakla da se marljivo radi na uvođenju JISP-a i JOB-a i da je to najveći projekat u polju digitalizacije obrazovanja. Kako napreduje uvođenje JISP-a i da li su ga uvele sve visokoškolske ustanove?

– Tačno je da se radi o jednom veoma složenom, kompleksnom i sveobuhvatnom sistemu. Na implementaciji i uvođenju sistema se naporno radi već više od dve godine. Sistem je implementiran u punom obimu i uveden u sve ustanove, s tim da nisu sve ustanove podjednako agilne prilikom unosa podataka. Napominjem da se radi o inicijalnom unosu podataka koji je izuzetno obiman. Najzahtevniji je Registar dece, učenika, odraslih i studenata, posebno za ustanove koje ne vode evidencije u elektronskom obliku. Ako se prethodnom pridoda i potreba da se pri inicijalnom unosu podataka unesu podaci retroaktivno, za 3 godine unazad, jasno je da je reč o nezavidnom obimu posla. Zato kontinuirano pratimo ovaj proces i pružamo podršku ustanovama kako bi se ovaj proces priveo kraju u narednim danima.

Najavljeno je da će JISP i JOB sprečiti kupovinu diploma u Srbiji i da više neće biti moguće da neko stekne diplomu za jedan dan. Da li će to biti realizovano i šta će biti sa onim institucijama koje ne budu implementirale JISP?

-JISP ima veoma važnu ulogu u kontroli kvaliteta našeg obrazovnog sistema i nema alternativu. JISP je implementiran i sve ustanove imaju zakonsku obavezu unosa podataka, a neispunjavanje njihovih zakonskih obaveza će svakako biti sankcionisano i predstavljaće signal inspekciji da treba da pojača nadzor nad radom ustanove, što u slučaju otkrivanja ozbiljnih neregularnosti može dovesti i do zabrane daljeg rada. Kada je reč o kupovini diplome i studiranju na jedan dan, redovan unos podataka o svakom studentu od upisa na fakultet, preko ostvarenog uspeha na fakultetu za svaku godinu studiranja, sve do završetka studija omogućiće da se veoma lako otkrije neočekivano brzo sticanje diplome, što mora da se ispita i utvrdi da li je došlo do kršenja zakona.

Foto: Profimedia

Premijerka je na naše pitanje kada se može očekivati ukidanje đačkih knjižica istakla da je to dobra ideja jer postoje elektronski dnevnici i da knjižice u papirnom obliku nisu više potrebne. Da li ste imali prilike da sa njom razgovarate na tu temu i šta mislite o toj ideji? Šta mislite i o ukidaju indeksa i njegovoj zameni plastičnim karticama?

– Proces digitalizacije u svim oblastima, uključujući i prosvetu, nosi sa sobom višestruke prednosti za celokupno društvo. E-upis je samo jedan primer koji je znatno olakšao upis dece u vrtiće i škole, čineći ga znatno efikasnijim i donoseći značajnu korist i uštede roditeljima. Postoje i mnogi drugi pozitivni primeri digitalizacije u našoj zemlji koji državnu upravu čine znatno efikasnijom i pristupačnijom za građane, donoseći im mnogobrojne olakšice. Zato snažno podržavam proces digitalizacije svih segmenata našeg društva i činim sve da potencijal digitalizacije iskoristimo na najbolji mogući način i u našem sistemu obrazovanja i vaspitanja. U tom smislu sagledaćemo, kako potrebu i mogućnost, tako i sve prednosti i eventualne mane uvođenja elektronskih đačkih knjižica.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Saopšteno je da je država spremna da pomogne da se napravi sistemski okvir kojim bi se stimulisalo objavljivanje naučnih radova u međunarodnim časopisima koji su neophodni za unapređenje Srbije na svetskoj naučnoj mapi. Ministarstvo bi napravilo listu najjačih međunarodnih časopisa, a naučnici bi nakon prihvatanja rada od strane časopisa predavali zahtev Ministarstvu za plaćanje kotizacije. Šta mislite o tom načinu poboljšanja položaja naučnika u Srbiji?

– Ministarstvo već ima program kojim se sufinansira objavljivanje naučnih časopisa izdavača iz Republike Srbije koji se nalaze na vrhunskim svetskim listama naučnih časopisa kao što su Web of Science, Scopus i dr. Časopisi su u ovim bazama već rangirani na osnovu impakt faktora. Vidljivost naučnih rezultata naših istraživača na svetskoj naučnoj mapi svakako je jedan od prioriteta Ministarstva, i podržavamo svaku inicijativu koja vodi ka tome. Da bi se podržala ova inicijativa, neophodno je konsultovati se sa Ministarstvom finanasija radi izdvajanja finasijskih sredstava za ovu namenu, uz prethodno striktno definisane kriterijume po kojima će se vršiti rangiranje.

The post Ministar Ružić ekskluzivno o obrazovanju: Nema diplome za dan, a poznato i od čega zavisi uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja appeared first on Obrazovanje.

JOB će ubuduće dobijati deca na početku školovanja, odnosno oni koji prvi put ulaze u sistem, a to znači sa polaskom u vrtić.

Međutim, pitanje je šta znači Jedinstven obrazovni broj koji se sastoji od 16 karaktera – kombinacija brojeva i slova? Nadležni kažu da će uvođenje JOB-a značiti obrazovnom sistemu, učenicima, ali i njihovim roditeljima.

Jedinstven obrazovni broj pojednostaviće procedure upisa u škole i na fakultete. Neće biti potrebno dostavljanje brojne dokumentacije prilikom prelaska sa jednog nivoa obrazovanja na drugi.

Foto: Profimedia/ilustracija

U Ministarstvu prosvete kažu da će JOB koristiti da se u Jedinstveni informacioni sistem u prosveti (JISP) beleže svi podaci o učeniku − ostvareni uspeh, nivo obrazovanja, šifre kvalifikacija, jezik na kojem su završeni prethodni nivoi školovanja, izborni programi, rad po individualnom obrazovnom planu, ocene, položeni ispiti, pohvale i nagrade, izostanci, vladanje, izdate javne isprave.

Koliko se novca ulaže po učeniku

Za obrazobni sistem, JOB će puno značiti u izradi zvanične statistike – o uspehu učenika po nivoima obrazovanja, razredima, strukturi učenika po polu, koliko učenika uči koji strani jezik, koliko đaka nastavlja obrazovanje posle osnovne i srednje škole, ili kakva je zapošljivost nakon srednjoškolskog obrazovanja.

Predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta Radivoje Stojković kaže da će se pomoću JOB-a pratiti školovanje učenika, ali i napredovanje u karijeri, da će u svakom momentu moći da se sagleda koliko se novca ulaže po učeniku, ali i da se meri postignuće đaka.

-Prati se tok kompletnog školovanja. To će omogućiti da se sagleda koliko košta školovanje po učeniku. Na dnevnom nivou može da se prati. I sada su to mogli da prate, ali je uvek bilo odstupanja. Ta ekonomska efikasnost je značajna. Na ovaj način će se pratiti i postignuće učenika- rekao je Stojković.

Ističe da uvek ima onih koji su za i protiv toga. Najveće kritike mogle su se čuti da to otvara mogućnost za zloupotrebu ličnih podataka.

Ne postoji mogućnost zloupotrebe

U Ministarstvu prosvete kažu da neće biti mogućnosti za zloupotrebu ličnih podataka, jer će se u informacionom sistemu svaki učenik voditi samo sa svojim jedinstvenim obrazovnim brojem, dok svi ostali lični podaci ostaju na nivou ustanove.

-JOB i podaci o učenicima se koriste isključivo za praćenje sistema i niko, osim roditelja i škole, neće imati uvid u bilo koji pojedinačni podatak učenika- navode u Ministarstvu prosvete.

Foto: Profimedia/Ilustracija

Naglašavaju da je ovlašćeno lice ustanove dužno da JOB lično dostavi detetu i učeniku preko roditelja, odnosno staratelja u zatvorenoj koverti, zajedno sa podacima za lični pristup registru i o tome vodi evidenciju. Prošlo je skoro dvadeset godina od kada su prvi put u javnosti govorilo o planovima za uvođenje Jedinstvenog informacionog sistema u prosveti. U jednom periodu je na kratko počela sa radom jedna verzija sistema.

U Ministarstvu prosvete tvrde da će sada u okviru Jedinstvenog informacionog sistema u prosveti, koji se uspostavlja, na jednom mestu postojati kompletna baza obrazovnog sistema u Srbiji – svih osnovnih i srednjih škola, akreditovanih visokoškolskih ustanova privatnih i državnih, akreditovanih studijskih programa, zaposlenih u osnovnim i srednjim školama, ali i na fakultetima.

U okviru JISP-a vodiće se i registar zaposlenih u visokoškolskim ustanovama. To će doprineti boljem kvalitetu studijskih programa, jer će se tačno znati koji profesor radi na kom fakultetu. Do sada se dešavalo da jedan profesor radi na više fakulteta, odnosno da zahvaljujući njihovim referencama studijski programi dobiju akreditaciju.

The post Đaci u Srbiji dobili Jedinstveni obrazovni broj: Šta će 16 karaktera govoriti o svakom detetu? appeared first on Obrazovanje.

Premijerka Brnabić je posebno istakla u razgovoru za portal Obrazovanje da država nesebično podržava osavremenjivanje obrazovnog sistema i daljeg usavršavanja mladih, kao i da stoji kao glavni partner i spona između obrazovnog sistema i privrede, jer je to jedini način da se dalje razvijamo i na evropskom putu, ali i globalno.

Da li je planirana dalja saradnja u oblasti nauke i obrazovanja u okviru „Otvorenog Balkana“ ili će se Srbija fokusirati na saradnju u ovim oblastima u okviru Evropske unije s obzirom na to da smo poglavlja o nauci i obrazovanju formalno zatvorili i deo smo evropske zajednice po tom pitanju?

– Apsolutno sam sigurna da su mladi ključ za sve naše dalje evropske i regionalne integracije i sve što radimo trebalo bi da radimo zbog mladih i sa njima. Što se tiče regionalnog povezivanja u okviru obrazovanja, to zavisi od pojedinačnih zemalja, nismo mnogo o tome razgovarali, ali jesmo sa partnerima iz Severne Makedonije i Albanije i donekle Crne Gore oko digitalizacije. Želeli su da repliciraju neke stvari koje smo mi u Srbiji već uradili, pre svega uvođenja obaveznog predmeta Programiranje i kodiranje, uvođenje specijalizovanih IT odeljenja u srednjim školama, novi master programi o četvrtoj industrijskoj revoluciji kao što je na primer gejming. Partneri u regionu su zainteresovani za te teme, a sada je ipak najvažnije da mi na evropskom putu „trčimo pre ostalih“, naš sistem obrazovanja je dovoljno centralizovan i imamo odlične rezultate i lakše je primeniti reforme za razliku od evropskih zemalja, tako da mi možemo napredovati brže od ostalih, kao što i jesmo od 2017. godine.

Medicinski fakultet je prva obrazovna ustanova koja je uvela kovid propusnice, da li možemo očekivati to od drugih ustanova i kako komentarišete taj postupak?

-Kako ne smem da se mešam u autonomiju fakulteta teško je da komentarišem taj njihov postupak. Moje lično mišljenje, Ane Brnabić, ne kao predsednice Vlade, jeste da je to dobro, pogotovo jer je reč o Medicinskom fakultetu, jer je jedini način da pobedimo pandemiju vakcinacija i da upravo Medicinski fakultet treba da bude taj koji predvodi tu pobedu. Studenti idu na prakse po zdravstvenim ustanovama i ne smemo dozvoliti da oni prenose zarazu pacijentima i smatram da je to hrabar iskorak i odluka. Kao Ana Brnabić je podržavam, a kao predsednica Vlade Srbije ne smem da se mešam u takve odluke i moram da poštujem autonomiju fakulteta.

Da sada upisujete fakultet, koje biste zanimanje izabrali?

-Teško pitanje, ali rekla bih da je najveća perspektiva u tehničkim fakultetima, ali nisu svi za te fakultete. Kako sam u gimnaziji išla na prirodno-matematički smer možda bih mogla da pokušam da upišem neki od tehničkih fakulteta. Nisam sigurna da bih uspela da upišem Elektrotehnički fakultet, FON ili Fakultet tehničkih nauka. Pored toga, odabrala bih medicinu i psihologiju. Od ta tri, izabrala bih psihologiju za profesiju iz ove perspektive.

Koliko će nam pomoći Jedinstveni informacioni sistem prosvete i Jedinstveni obrazovni broj da se sagleda realna slika celokupnog obrazovanja u Srbiji i da se odrede dalji pravci razvoja?

-Ogroman je bio pritisak da se završi unošenje podataka u Jedinstveni informacioni sistem prosvete. To je apsolutno najveća suštinska reforma koju smo mi uveli poslednjih decenija u naše obrazovanje. Prvi put ćemo imati ličnu kartu prosvete, od svake osnovne škole u Srbiji do fakulteta i kako se naš sistem obrazovanja vezuje sa našom privredom. Moći će da se vidi gde završavaju naši mladi, videćemo kada mladi završe srednju stručnu školu koliko brzo nađu posao, gde su se zaposlili, koliko čekaju posao i koja je početna plata. Sve to će biti moguće i za svršene studente, svi ti podaci će biti potpuno transparentni, uz ovaj sistem će i mladi i njihovi roditelji moći da vide šta ih očekuje nakon završetka obrazovanja. Vladi i Ministarstvu će ovaj sistem omogućiti da vidimo iz kojih osnovnih škola deca upisuju srednje stručne škole, koje škole su bolje, kvalitetnije, a u kojim školama imate manje šanse da dobijete dobro obrazovanje, tako da ćemo tim školama moći da se posvetimo i da im pomognemo da se povežu sa onim boljim i da se na nivou cele Srbije replicira dobra praksa.

Da li će na taj način Vlada biti u mogućnosti da dodatno finansira ona zanimanja koja su deficitarna, a onima koja se „studiraju iz ljubavi“ smanji finansiranje?

-Vlada će uvek podržavati i one fakultete gde u ovom trenutku ne postoji naročita potreba u okviru privrede, jer su uvek dobra neka zanimanja, nije ni sve do privrede i tu pre svega mislim na društveno-humanističke nauke. Zadržaće se finansiranje iako ne postoji potreba privrede, dobro je da se imaju budžetski studenti na filozofiji, sociologiji, na istoriji umetnosti, to je važno za društvo u celini. Moći ćemo na osnovu podataka JISP-a donesemo odluku kako da više podržimo one studijske programe i smerove u srednjim školama koji su potrebniji privredi. U svemu tome je veoma važno dualno obrazovanje, daje veoma dobre rezultate, 80 procenata đaka sa dualnih profila se zaposlilo. Od ove akademske godine se uvodi dualno obrazovanje na fakultetima i mnogo očekujem od toga, mnogo tu još rada ima da bi to zaživelo na način da imamo privredu i prosvetu koje u potpunosti komuniciraju, znaju i razumeju potrebe i jednih i drugih i te potrebe usaglašavaju.

Kada možemo očekivati zamenu đačkih knjižica i indeksa plastičnim karticama kao što je urađeno sa zdravstvenim knjižicama uvođenjem LBO broja?

-Nisam razmišljala o tome, ali je odlično pitanje, pre svega jer su đačke knjižice sa uvođenjem elektronskog dnevnika postale bespotrebne, izgubile su svoju svrhu. Razgovaraću o toj ideji sa Ministarstvom prosvete i prvim potpredsednikom Vlade Brankom Ružićem i Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Što se tiče indeksa, to je do autonomije univerziteta, Vlada može da ponudi podršku i pomoć, ali ne i da direktno utičemo kako će fakulteti da se ponašaju prema daljoj digitalizaciji.

Da li će JISP i JOB stati na put kupovini diploma u Srbiji?

-Kupovina diploma će faktički postati nemoguća, neće moći više da se bilo ko retroaktivno upiše, pa da za jedan dan završi četiri godine. Jedinstveni obrazovni broj će biti povlačen od upisa u prvi razred osnovne škole i taj isti broj će vas pratiti kroz čitavo obrazovanje. Prvi put će biti dostupni podaci koliko je država uložila u obrazovanje u svakog svog stanovnika pojedinačno i koliko nam se to kroz poreze i doprinose vratilo i koliko brzo. U svim sistemima uvodi se potpuna transparentnost i to je najbolji način za borbu protiv svake vrste kriminala i korupcije. Na JISP-u radimo već 24 meseca i zato je toliki pritisak da se taj sistem uvede i da svi krenu da ga koriste, ali kako je bilo i otpora od strane nekih institucija da taj sistem krene to je dokaz da je ovo najveća i najsuštinskija reforma u poslednjih nekoliko decenija u obrazovnom sistemu.

Najavljena je izgradnja zgrade Fakulteta muzičkih umetnosti nakon osam decenija, zbog čega se toliko dugo čekalo na to? Da li će i ostali fakulteti koji su u sličnoj situaciji moći da očekuju takvu investiciju i rešenje problema?

-U ovom trenutku se radi kompleks umetničkih fakulteta, to podrazumeva Fakultet muzičkih umetnosti, Fakultet likovnih umetnosti i Fakultet primenjenih umetnosti. Što se tiče Fakulteta muzičkih umetnosti, on je jedini fakultet koji se od svog osnivanja 1937. godine nalazi na privremenoj lokaciji u parku „Manjež“. Vlada pokušava da reši taj problem još od 2018. godine, bilo je poteškoća oko pronalaska adekvatne lokacije, a sada je odlučeno da to bude u okviru Linijskog parka na donjem Dorćolu. Sada imamo i usvojen plan detaljne regulacije, raspisan je konkurs za idejno rešenje, a onda sledi projektno tehnička dokumentacija i ja se nadam da ćemo krajem sledeće godine moći da počnemo sa izgradnjom. Što se tiče ostalih zgrada fakulteta, problem je sa Biološkom fakultetom i oni će dobiti novu zgradu u okviru novog Biomedicinskog kampusa. Tu će biti i Hemijski fakultet koji će se u potpunosti renovirati, tu je i Institut Torlak, Institut za molekularnu biologiju i genetičko inženjerstvo, biće izdvojen Institut za veštačku inteligenciju, jedan deo Naučno-tehnološkog parka, sve će to biti deo tog kampusa i već u novembru krećemo sa tim projektom otvaranjem Centra za sekvenciranje genoma. Do kraja novembra se otvara dodatna zgrada Fakulteta organizacionih nauka, njihovi studenti se odmah zapošljavaju i sve više je zainteresovanih za taj fakultet. Država više nego ikada ulaže u fakultete, opremu, istraživačke radionice, otvoreni smo za sve ideje i šta je to što može da se uradi kako bi studenti imali najbolje moguće studiranje.

Zbog čega su zvanja diplomiranog novinara, psihologa i ekonomiste isključena iz programa dualnog obrazovanja, iako je realno moguće da i pojedine profesije iz oblasti društveno-humanističkih nauka mogu da učestvuju u sistemu dualnog obrazovanja?

-Saglasna sam da je to moguće, mislim da je to isključenje posledica toga što smo pokušali da uvedemo dualno obrazovanje na fakultete što je pre moguće i već od ove akademske godine krenemo sa dualnim obrazovanjem na fakultetima. Očekujem da će se dualno obrazovanje proširiti i na druge u 2022. i 2023. godini i koliko god možemo, kao Vlada ćemo uticati na tu promenu i proširenje. Najbolji mogući način za svakog ko želi da osavremeni proces samog studiranja jeste uvođenje dualnog obrazovanja.

Beogradski univerzitet je na nižoj poziciji na Šangajskoj listi u odnosu na prošlu godinu, a jedan od razloga je i manji broj naučnih radova koji su objavljeni u najprestižnijim naučnim časopisima na svetu. Veliki problem za naučnike jesu visoke novčane kotizacije za naučne radove, da li bi država mogla da napravi sistemsko rešenje u vidu određenog fonda kroz koji bi se finansirala kotizacija prihvaćenih naučnih radova?

-Država bi mogla to da uradi i bila bi spremna to da uradi ukoliko bi postojao potpuno transparentan sistem u kom bi se videlo ko radi te naučne radove, da vidimo da su na vreme prijavljeni i tada bi država bila spremna da finansira te radove. Za tako nešto u ovom trenutku ne postoji adekvatan sistem i zbog toga smo pokrenuli projekat „Digitalizacija nauke, naučnih radova i naučnih istraživanje“. Radimo na tome sa Ministarstvom prosvete i verujem da ćemo imati sistem koji će biti među najnaprednijim u svetu i da ćemo biti u mogućnosti da podržimo objavljivanje naučnih radova. Mnogo je urađeno i osnivanjem Fonda za nauku, koji nismo imali do 2019. godine.

The post Premijerka Brnabić ekskluzivno o obrazovanju u Srbiji: Država stala na put kupovini diploma, sledi procvat dualnog obrazovanja appeared first on Obrazovanje.