-Mi smo imali nacionalnu strategiju da 50 odsto od ukupne srednjoškolske populacije bude u gimnazijama i školama opšteg tipa, a onda smo došli u situaciju da svi hoće da idu u gimnaziju i škole koje ne daju konkretno zanimanje i došli smo u situaciju da nemamo radnika, razlozi su i odlasci u inostranstvo i negativni demografski trendovi, ali nema dovoljno učenika koji izlaze iz sistema obrazovanja koji se mogu uposliti- kaže Kovačević.

Procesi rada se brzo menjaju danas, a Srbija ne radi po programima koji će dati kvalitetan kadar. Poslodavac ostaje bez potrebnog kadra, a izdvajaju se dodatna sredstva za dodatnu obuku, koja izdvaja sam poslodavac direktno, ili indirektno ako je novac iz budžeta ili od Nacionalne službe za zapošljavanje.

Kovačević kaže da poslodavci imaju i problema sa zakonima. Zakon o dualnom obrazovanju nije prilagođen potrebama i mogućnostima domaće privrede. Sve što je urađeno tim zakonom prilagođeno je stranim investitorima, kaže on.

-Kompletno finansiranje dualnog obrazovanja je prebačeno na poslodavca, a poslodavac nema nikakvu garanciju da će učenik za čiju je obuku plaćao bar tri ili četiri godine, bar neki period raditi u njegovoj kompaniji. Mi smo predlagali da 50 odsto vremena provedenog u školovanju, učenik radi u kompaniji koja je plaćala njegovu obuku, ali za te predloge nema sluha, zbog čega se manji broj domaćih kompanija javlja da učestvuje u sistemu dualnog obrazovanja- kaže.

The post Ko ima najviše koristi od dualnog obrazovanja: Firmama nedovoljno potrebni gimnazijalci, a za stručnjacima vape appeared first on Obrazovanje.