Pored toga, školu u kojoj je jedan đak pohađa 143 učenika, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku za školsku 2020/21. godinu, objavljeni u publikaciji „Ključni podaci o obrazovanju u Srbiji“, autora Ivana Ivića, Ane Pešikan i Aleksandra Kostića.

Kombinovana odeljenja do sada su se formirala za učenike od prvog do četvrtog razreda osnovne škole (razredna nastava), a nedavnim izmenama Zakona o osnovnom obrazovanju, to će biti moguće i u predmetnoj nastavi, odnosno od petog do osmog razreda.

U Ministarstvu prosvete napominju da kontinuitet obrazovno-vaspitnog rada u školama sa kombinovanim odeljenjima ima dugu tradiciju u sredinama sa malim brojem učenika i da su takve škole danas i realnost i potreba.

School kids against empty classroom,Image: 258190523, License: Royalty-free, Restrictions: , Model Release: yes, Credit line: – / Wavebreak / Profimedia

– Ovakav vid organizacije rada i u drugom ciklusu osnovne škole javio se kao potreba, naročito u sredinama gde se broj učenika smanjuje. On daje mogućnost da se, u zavisnosti od specifičnosti škole u pogledu resursa, poveća efikasnosti obrazovanja i vaspitanja – tvrde u Ministarstvu.

S druge strane, Ivan Ivić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji, kaže da je iznenađen kome je palo na pamet da osmisli uvođenje kombinovanih odeljenja u predmetnoj nastavi.

– To sigurno vodi opadanju kvaliteta nastave i obrazovnih učinaka. Empirijska ispitivanja su pokazala da su obrazovna postignuća učenika u kombinovanim odeljenjima niži nego u „čistim“ odeljenjima. Kombinovana odeljenja se, po pravilu, otvaraju u malim školama u seoskim sredinama gde su uslovi za učenje lošiji i gde đaci i inače postižu lošije rezultate, a ovo će ih dodatno pogoršati. Time se vrši dodatno socijalna diskriminacija, pre svega, seoskog stanovništva što verovatno vodi ka zatvaranju tih škola jer će roditelji videti da deca postižu lošije rezultate i neće želeti da ona pohađaju nastavu u takvim odeljenjima – smatra Ivić.

Njegovo uverenje deli profesor istorije i sindikalista iz Kragujevca Milan Jevtić, koji je nedavno ocenio da novo zakonsko rešenje „vodi ka gašenje škola u malim naseljenim mestima. Krstivoje Špijunović, dugogodišnji dekan Učiteljskog fakulteta u Užicu, jedan od retkih stručnjaka koji se bavio ovom temom, smatra da postojanje kombinovanih odeljenja u predmetnoj nastavi nije model kome treba težiti, ali da je svakako bolji od rešenja da se škola zatvori.

– Bilo bi interesantno doći do statističkih podataka o broju osmorazrednih škola, odnosno školskih mesta, koje imaju manje od 50 učenika, jer su one u stalnoj opasnosti da budu zatvorene, a učenici upućeni da pohađaju nastavu u nekoj drugoj školi. Mislim da bi taj broj bio zapanjujuće veliki i ukazivao na potrebu da se problem na neki način rešava – kaže za Špijunović.

Prva mogućnost, prema njegovom mišljenju, je da ovakve škole nastave sa radom po organizacionoj strukturi po kojoj rade i škole sa nekoliko stotina ili više od hiljadu učenika, što sa sobom nosi niz anomalija pedagoške, psihološke, organizacione i finansijske prirode. Druga mogućnost je da se takva škola zatvori, što je iz ugla prosvetnih vlasti verovatno najjednostavnije rešenje.

Foto: Profimedia/ilustracija

– Međutim, takvo rešenje ima niz negativnih posledica po učenike, roditelje, nastavnike i sredinu u kojoj se škola nalazi. Uostalom, gašenje škole je poslednji znak da je selu došao kraj i da ga je društvena zajednica prepustila tihom umiranju – ističe Špijunović.

Kao treću mogućnost on navodi da takve škole nastave sa radom, ali po fleksibilnijem modelu, odnosno po drugačijoj organizacionoj strukturi u odnosu na škole sa velikim brojem učenika.

– Svakako da taj model nije idealan i nije model kome treba težiti, ali je u ovom trenutku jedino moguć i predstavlja, po mom mišljenju, bolje rešenje od prethodno pomenutih. Time se, pre svega, omogućava da škola nastavi sa radom i bude i dalje ne samo vaspitno-obrazovni, već i kulturni i društveni centar oko koga se okupljaju ljudi u selu – ističe Špijunović.

On napominje da nastava u kombinovanim odeljenjima u predmetnoj nastavi može da bude i produktivna i efikasna, ali da tome treba da prethodi dobra priprema, te da bi bilo pogubno ako bi nastavnik izvodio nastavu svog predmeta tako što bi sa svakom grupom učenika istog razreda radio po deset minuta. Bez obzira na činjenicu da je tradicija rada u kombinovanom odeljenju stara koliko i organizovano školovanje na našim prostorima, Špijunović ukazuje da u ovoj oblasti još uvek ima mnogo zabluda, dilema i problema, a malo je istraživanja (sva se odnose na učenike od prvog do četvrtog razreda) koja bi pomogla da se na egzaktnoj osnovi sve to razreši.

– Posebno je otvoreno pitanje kvantiteta i kvaliteta znanja. U vezi s tim preovladava utisak da učenici koji su nastavu pohađali u kombinovanim odeljenjima pokazuju slabije rezultate u odnosu na učenike koji su nastavu pohađali u „čistim“ odeljenjima. To posebno pokazuju podaci do kojih je došao i koje je u svojoj knjizi „Male seoske škole“ objavio prof. dr Nedeljko Trnavac. Međutim, u jednom istraživanju koje smo sproveli na uzorku od 758 učenika koji su nastavu od prvog do četvrtog razreda pohađali u kombinovanom odeljenju i 530 učenika koji su nastavu pohađali u „čistom“ odeljenju utvrđeno je da između njih ne postoje statistički značajne razlike u uspehu iz srpskog jezika i matematike na završetku osmog razreda – kaže Špijunović.

On navodi i drugo istraživanje koje je pokazalo da su učenici četvrtog razreda koji su nastavu pohađali u kombinovanom odeljenju postigli značajno bolji uspeh u samostalnom rešavanju matematičkih zadataka od vršnjaka u „čistim“ odeljenjima.

– Takvi i slični rezultati svakako ulivaju optimizam i učvršćuju veru u opravdanost i efikasnost rada u kombinovanom odeljenju, pa i kada je u pitanju eventualna nastava u kombinovanom odeljenju od petog do osmog razreda – smatra Špijunović.

Foto: Profimedia/ilustracija

Ipak, on ukazuje da u vezi sa novim zakonskim rešenjem postoje brojne dileme i problemi: pod kojim uslovima će nastavu pohađati svi učenici od petog do osmog razreda u jednom odeljenju; na koji način kombinovati razrede; da li je efikasniji model bližih ili udaljenijih razreda; da li je i u kojim uslovima moguć rad u smeni i po; u kojim nastavnim predmetima je moguće istovremeno izvoditi nastavu u svim razredima, a kojima treba poštovati uzrasne razlike. Tu je i otvoreno pitanje rasporeda časova i dužine časa, kako postojeće nastavnike osposobiti za izuzetno specifične i složene uslove rada u kombinovanom odeljenju, na koji način će nastavnički fakulteti reagovati na ovu novinu, kako i na koji način vrednovati rad nastavnika u kombinovanom odeljenju, kako razrešiti problem tehnološkog viška koji će se pojaviti uporedo sa primenom ovog modela nastave u starijim razredima osnovne škole…

– Svakako da nije moguć uniforman pristup ovom problemu. Mnogo toga zavisiće od broja učenika, razvijenosti sredine, raspoloživog nastavnog kadra i tako dalje. Iz tih razloga za efikasnije rešavanje ovog problema treba maksimalno uvažavati princip fleksibilnosti i stručne autonomnosti i odgovornosti nastavnika koji će ovu nastavu izvoditi. Ostaje da verujemo da će nastava po ovom modelu pomoći da se školska mreža u Srbiji ipak očuva i da se što većem broju učenika omogući osnovno obrazovanje pod približno jedakom uslovima, što je ne samo zakonskam već i ustavna obaveza – navodi Špijunović.

Tehnološki viškovi

Sindikati su nezadovoljni novim zakonskim rešenjem jer tvrde da će proizvesti nove tehnološke viškove. Na pitanje da li su radili procenu o potencijalnim viškovima, iz Ministarstva su odgovorili da će lista tehnoloških viškova, kao i svake godine, biti utvrđena pre početka nove školske godine, do 15. avgusta.

Aktuelni Pravlnik o kriterijumima i standardima za finansiranje škola predviđa da se obrazovno-vaspitni rad u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja može organizovati i u kombinovanom odeljenju. Takvo odeljenje sastavljeno od učenika dva razreda može da ima do 15 učenika, dok odeljenje od tri ili četiri razreda može da ima do 10 đaka.

Prednosti

Krstivoje Špijunović kaže da među teoretičarima i praktičarima skoro da nema neslaganja o tome da je u kombinovanom odeljenju naglašenija potreba za individualnim radom i individualizacijom nastave, čime se stvaraju uslovi za uvažavanje i poštovanje razlika među učenicima. Kombinovano odeljenje je pogodna i stimulativna sredina za razvijanje samostalnosti i kreativnosti kod učenika, ono osposobljava đake za samoobrazovanje, obezbeđuje češće ponavljanje i čvršće povezivanje nastavnih sadržaja u jednu celinu. Učenici mlađih razreda su u situaciji da spontano upoznaju mnoge pojmove i činjenice kojima operišu učenici starijih razreda, a ovi su, opet u situaciji da obnove one sadržaje koje su obrađivali prethodnih godina.

U kombinovanim odeljenjima je centralna tačka nastave pomerena sa poučavanja na učenje, što je tendencija svih savremenih teorija nastave, a time se značajno menja i pozicija učenika i pozicija nastavnika. Permanentna smena direktne i indirektne nastave sa kombinacijom različitih oblika rada i vrsta nastave čini rad u kombinovanom odeljenju dinamičnijim, atraktivnijim i interesantnijim za učenike. Rad u kombinovanom odeljenju je takav da zahteva brže prelaženje na multimedijski sistem nastave i intenzivnije korišćenje mogućnosti koje pruža savremena obrazovna tehnologija.

The post Kombinovana odeljenja od sad i u predmetnim razredima: Put ka uspehu ili gašenju seoskih škola? appeared first on Obrazovanje.

Saglasni su da reforma u prosveti ima šanse da se ostvari jedino ako potiče iz baze, iz školskih učionica, predškolskih ustanova i fakultetskih kabineta, ako su njeni tvorci praktičari izabrani javnim pozivom, ako je njeno sprovođenje povereno struci bez nestručnih političkih uplitanja i uticaja.

– Kod nas se ne zna ko je učestvovao u promenama u gimnazijskom obrazovanju ni u pisanju nove Strategije obrazovanja i vaspitanja. Kod nas nastavnici dobijaju naloge i gotova rešenja, ne pitaju se. Sve što je počelo u vreme prethodnog ministra prosvete nije reforma, nego ad hok promene u smeru politizacije i centralizacije obrazovanja – ukazao je prof. dr Ivan Ivić, profesor beogradskog Filozofskog fakulteta u penziji.

Foto: Shutterstock

Njegova analiza o promenama u deset bivših socijalističkih država, kako je rekao, pokazala je da je samo Slovenija u periodu društvene tranzicije postupila ispravno, zadržala ono što je bilo dobro poput ozbiljnih školskih programa, i uvela ono što je nedostajalo, kao što je evaluacija, odnosno vrednovanje.

– U srednju školu ulazi 38 odsto funkcionalno nepismenih naših petnaestogodišnjaka, a iz osnovne škole izlazi oko 45 odsto odličnih učenika od kojih je 14 odsto vukovaca, dok na maloj maturi ne umeju da reše polovinu zadataka – istakao je Ivić.

Reforma nije parola, a ukoliko jeste proglas na reklamnom panou, televiziji, iz usta političara, onda ništa ne vredi, naglasio je dr Boris Jokić, direktor Instituta za društvena istraživanja u Zagrebu.

– Promena mora doći iz baze, inače nema nikakvu šansu. Ako se reforma ne osloni na ljude u školama, nema verodostojnost ni mogućnost da podstakne pozitivnu emociju kod ljudi da uopšte požele promene. To je teško, ali jedino ispravno. Oni koji rade u školama najbolje znaju šta treba učenicima, kao i i ljudi iz akademske zajednice. Taj spoj je prvo što bi trebalo osigurati, a zatim i nezavisnost stručnog procesa od dnevnopolitičkog uticaja i interesnih grupa – primećuje Jokić.

Napomenuo je takođe da je važan preduslov i nezavisnost reformskog procesa od jakih lobija u obrazovanju. Naveo je dva: udžbenički i informatički. Za uspešnost reformi, naglasio je, ključna je potpuna demokratizacija, da svi stručnjaci budu izabrani javnim pozivom.

Foto: Shutterstock

– Na primer činjenica da ste izabrali učitelja iz nekog malog sela da učestvuje u izradi kurikuluma je ključ promene. Time se menja odnos moći, demokratizuje se proces, vraća se vera ljudima koji rade u školama da je njihov posao važan – ilustrovao je ovaj ekspert.

Njegov beogradski kolega prof. dr Aleksandar Baucal naglasio je da prvo pitanje svake reforme treba da bude kakvog učenika želimo za deset godina i kako bi škola trebalo da izgleda.

– Ja bih voleo da kada se dete vrati iz škole ne kaže da je škola smor, što slušamo od odličnih učenika. Nastavnici, kada bi iskreno odgovorili, rekli bi da su ubijeni u pojam. Imam utisak da su mnogi izgubili nadu i entuzijazam – dočarava Baucal.

The post Najteži je prvi korak reforme obrazovanja: Počinje iz učionice, a šta to znači za đake? appeared first on Obrazovanje.

Ovako govori Ljiljana Novković, učiteljica u OŠ “Drinka Pavlović”, na pitanje kako u praksi izgleda rad sa decom koja od malih nogu koriste sva moguća digitalna pomagala koja su im dostupna.

– Važno je i neophodno da učitelj u školi sa đacima stalno razgovara o pozitivnim i negativnim posledicama korišćenja nekog digitalnog sredstva ili pojave u društvu koju to sredstvo stvara.

Naravno, naglašava ona, uvek moramo da se setimo da su odrasli najvažniji model u ponašanju deci.

– Ako promenimo nabolje nešto kod sebe, videćemo promene i na njima – kaže ova učiteljica.

Foto: Shutterstock

Psiholozi su i naučno dokazali koliko su duboke posledice preteranog bavljenja digitalnim medijima.

– Ljudska vrsta ima urođenu potrebu da traga za informacijama jer su one uslov opstanka, ali u svojoj evoluciji ljudi nisu imali iskustva sa tolikom količinom informacija kakva danas postoji, pa ljudski mozak nema urođene biološke mehanizme da se sa tim suoči. Digitalni medij ima niz samo njemu svojstvenih karakteristika: preopterećenost informacijama, što znači da se mladi u procesu digitalnog “čitanja” u jednoj minuti sretnu sa velikim brojem informacija. Zatim ti mediji imaju “tehnologiju prekidanja”, a to podrazumeva da se stalno skače sa jedne informacije na drugu, sa teksta na tekst, sa teksta na audio-zapis ili video-insert, sa interneta na mejl, sa mejla na lajkovanje na društvenim mrežama… – kaže psiholog, profesor Filozofskog fakulteta u penziji Ivan Ivić.

Prva posledica takvog ponašanja je da se tako primljene informacije brzo gube, odnosno nestaju iz takozvane radne memorije, jer traju samo koju sekundu pa se prelazi na nove, i tako redom.

– Ovakvo ponašanje sprečava jedan ključni psihološki mehanizam, a to je prevođenje kratkoročnog pamćenja u dugoročno. Da bi došlo do tog prevođenja potrebno je vreme da se uspostavi veza nove informacije sa znanjima koje čovek već ima u vezi s tim, da se nova informacija poveže sa životnim iskustvima, da se osmisli, da se to integriše u mrežu znanja. Sve to je otežano – pojašnjava prof. Ivić.

Druga posledica dugog bavljenja digitalnim uređajima je još značajnija, a to je – pojava dekoncentrisanog uma i mozga, koji bude tako programiran da ne može da se koncentriše na određenu ideju i problem.

Teacher pointing at something to female student in the classroom,Image: 177004388, License: Royalty-free, Restrictions: , Model Release: yes, Credit line: – / Wavebreak / Profimedia

– To se jasno ispoljava u nesposobnosti da se pročita sa razumevanjem kontinuirani tekst duži od dve-tri stranice, pa je jasno kakve su posledice takvog mentalnog stanja za školsko učenje – ističe sagovornik.

Šta se tu može učiniti?

– Apsolutno bi se moralo sprečiti učenje napamet bez razumevanja, takozvano bubanje. U školama se još uvek masovno daju pozitivne ocene kada učenik izdeklamuje neku lekciju a ništa od toga ne razume. Treba izbeći olako davanje visokih ocena. Roditelji čine medveđu uslugu deci kada vrše pritisak na nastavnike da deci poklanjaju ocene. Treba smanjiti programe, a povećati vreme za razmišljanje o onome što se uči, učenike ispitivati tako da se vidi da li razumeju ono o čemu govore, a ako ne razumeju ne kažnjavati ih nego im pomoći da razumeju. Treba naučiti đake da se udubljuju kada čitaju lekciju, da podvuku svaku reč koju ne razumeju i da potraže šta ta reč znači – zato sam bio uvek protiv besplatnih udžbenika koji se netaknuti vraćaju. I treba izbeći skakanje sa jedne informacije na drugu, što znači ograničiti vreme koje se provodi na digitalnim uređajima.

The post Dete je “bubalica”, a roditelji insistiraju da mu se poklone odlične ocene: Koje su posledice te medveđe usluge? appeared first on Obrazovanje.