Ipak, prvi put otkako je 2012. godine uvršten na Šangajsku listu, Univerzitet u Beogradu nije se našao među 500 najboljih u svetu. Među kriterijumima za rangiranje je broj radova objavljenih u najprestižnijim naučnim časopisima, visoko citiranih nastavnika u okviru određene naučne oblasti, kao i koliko je profesora dobilo Nobelovu nagradu. Srbija se tradicionalno dobro kotira u oblasti priorodnih nauka, pre svega kada je reč o matematici i fizici. Ono što međutim otežava rad naučnika u Srbiji je, između ostalog, nemogućnost dobijanja velikih međunarodnih projekata koji se dodeljuju najistaknutijim istraživačima.

– Jedan deo kriterijuma favorizuje kvalitet odnosno postojanje vrhunskih naučno-istraživačkih grupa i postojanje vrhunskih istraživača u Srbiji, a to je nešto u čemu ne samo Univerzitet u Beogradu, nego i Srbija uopšte, zaostaje, a to se može videti kroz erc projekte, odnosno kroz projekte evropskog istraživačkog saveta, koji su najprestižniji projekti koji se dodeljuju u evropskom istraživačkom projektu i ti projekti su prioritet strategije razvoja nauke u Srbiji. Međutim tih projekata u Srbiji ima vrlo malo, za sada je dodeljeno samo dva, jedan iz prirodnih i jedan iz društvenih nauka – smatra Magdalena Đorđević sa Institut za fiziku.

Jedino rešenje da se naučno-istraživačka delatnost podigne na viši nivo jeste dugoročno ulaganje države u nauku i znatno veće izdvajanje iz budžeta za ovu oblast.

Foto: Wikipedia

– Broj vrhunskih istraživača i grupa je relativno mali u Srbiji. To bi moralo da se unapredi. Za to je potrebno sistematsko ulaganje države u nauku ne samo novčano nego i da postoji sistematska i dugoročna posvećenost i briga o nauci. Nije nauka most ili put pa da vi imate novca u budžetu, pa ulažete novac i za godinu dana dobijete gotov proizvod. Da biste vi dobili kvalitetan rad treba bar deset godina – dodala je Đorđević.

Iako država godinama unazad najavljuje da će ulaganja u nauku ići i do 1 odsto, u poslednjih pet godina izdvajanja za naučno-istraživačku delatnost ne prelaze 0,4 odsto.

Prorektor beogradskog univerziteta, međutim, smatra da je stvar prestiža biti na Šangajskoj listi, jer ona obuhvata mali procenat svetskih univerziteta, i da ni ovakav plasman, ne znači da je Univerzitet loš.

– Prvih 500 univerziteta nije crvena linija ispod koje ne valja. I sa prvih 600 mesta, mi smo među prvih dva odsto univerziteta u svetu. Smatram da univerzitet u Beogradu uz sve manjakavosti ima izuzetno dobre rezultate, što ne znači da ne bi trebalo da budu bolji – rekao je Petar Marin, prorektor za nauku Univerziteta u Beogradu.

“Na jedan kriterijum možemo da utičemo”

Prema rečima Aleksandre Milutinović Nikolić, naučne savetnice i člana predsedništva Sindikata nauke, kada je reč o kriterijumima po kojima se univerziteti rangiraju na Šangajskoj listi, Srbija može da utiče na samo jedan, kako bi položaj univerziteta bio poboljšan.

– Jedina stvar na koju mi možemo da utičemo je broj objavljenih publikacija u časopisima. Posebno se boduju časopisi “Science and Nature” i srodni za koje je zaista izuzetno teško da se publikuje – rekla je ona, dodajući da ne možemo da utičemo na kriterijume kao što su da li imamo nekog dobitnika Nobelove nagrade koji radi na našem fakultetu i da li je neko sa fakulteta dobio tu nagradu.

Kako dodaje, taj broj objavljenih radova je u poslednjem periodu konstantan, te da je u periodu od 2000-2012. došlo do naglog povećanja. Međutim, na pitanje kako to univerzitet onda opada na listi, Milutinović Nikolić kaže da su “drugi počeli da publikuju više”.

– Zašto mi stagniramo, zato što baš za eksperimentalne nauke o kojima mogu da govorim ne postoji ulaganje u opremu – rekla je ona.

Foto: Srbija Danas

Stoga, kako naglašava, studenti ne mogu da dobiju praktično znanje, a kao prioritet za državu, osim normalizacije plata u nauci, je da se uloži i u ono što se zovu materijalni troškovi.

Univerzitet u Beogradu na Šangajskoj listi univerziteta za 2021. godinu rangiran je između 501. i 600. mesta, što je pad u odnosu na prošlu godinu kada je zauzeo poziciju između 401. i 500. mesta.

Kako funkcioniše rangiranje i kako se kotirao Univerzitet u Beogradu

Najbolju poziciju najstariji univerzitet u Srbiji imao je 2016. i 2017. godine kada se našao između 201. i 300. mesta. Od 2018. godine počeo je da pada na prestižnoj listi svetskih univerziteta.

Osim Univerziteta u Beogradu na listi 1.000 najboljih univerziteta sveta našao se i Univerzitet u Novom Sadu koji je zauzeo poziciju od 901. do 1.000 mesta. Univerzitet u Novom Sadu prošle godine ispao je sa Šangajske liste, ali je ove godine ponovo uspeo da se vrati.

Od univerziteta u okruženju na prestišnoj listi još su Univerzitet u Ljubljani (501-600 mesta), Univerzitet u Zagrebu (od 600 do 700 mesta).

Na prvom mestu je Univerzitet Harvard, slede Stanford, Kembridž, MIT, Berkli, Prinston, Oksford Kolumbija, Kalifornijski tehnološki institut i Univerzitet u Čikagu.

Na ovoj listi Univerzitet u Beogradu se prvi put našao 2012. godine, među 500 rangiranih.

Iako je Šangajska lista neformalna, stvar je prestiža biti na njoj jer obuhvata manje od četiri odsto svetskih univerziteta.

Kriterijumi za rangiranje na listi su: alumni dobitnici Nobelove nagrade (i srodnih disciplinarnih nagrada), nastavnici/istraživači dobitnici Nobelove nagrade (i srodnih disciplinarnih nagrada), broj visoko citiranih nastavnika/istraživača u okviru određene naučne oblasti, broj naučnih radova objavljenih u časopisima Science&Nature, broj naučnih radova objavljenih u časopisima sa Science Citation Index i Social Science Citation Index, akademski doprinos prema navedenim indikatorima u odnosu na broj zaposlenih.

Akademsko rangiranje svetskih univerziteta (ARWU) sprovodi šangajski Univerzitet Đao Tong još od 2003. godine.

Do prošle godine na Šangajskoj listi rangirano je top 500 univerziteta, ali su od prošle godine listu proširili na 1.000. Da se zadržalo rangiranje od ranije, Univerzitet u Beogradu ove godine ispao bi sa Šangajske liste.

The post BEOGRADSKI UNIVERZITET PRVI PUT NI U 500 NAJBOLJIH: Ovo su razlozi zbog kojih nije na prestižnoj Šangajskoj listi appeared first on Obrazovanje.