Pored neospornog talenta i lepote, malo ko zna da je Natali jedna od najobrazovanijih glumica u Holivudu. Pravog imena Natali Heršlag, rođena je 9. juna 1981. godine u Jerusalimu. Natali je pohađala jevrejsku školu, a filmsku karijeru je u jednom trenutku žrtvovala zbog obrazovanja. Završila je psihologiju na Harvardu, a potom je i diplomirala na Jevrejskom univerzitetu. Osim što je fakultetski obrazovana, Natali tečno govori hebrejski i engleski, a razume francuski, nemački, japanski i španski. Pored obrazovanja, uspela je da stekne veliku popularnost i uspeh i na filmskom platnu.

Za svojih 39 godina, nizala je samo uspehe. Njena karijera kreće uzlaznom putanjom od 2000. godine kada je ostala zapažena u filmu „Bliskost“. Za ulogu u ovom filmu bila je nominovana za Oskara, a osvojila je Zaltni globus. Zatim niže filmske hitove kao što su Gojine utvare, V za Vendetu, Druga Bolenova kći, a 2011. godine dobila prestižnog Oskara za glavnu ulogu u filmu „Crni labud“ kao i veliki broj drugih nagrada. Natali u ovom filmskom hitu tumači profesionalnu balerinu, a put spremanja ove uloge nije bio nimalo lak.

– To je bio veliki izazov, i imala sam ogromnu podršku. Svi nastavnici, koreografi, reditelj pre svega su me oblikovali i gurali na tom putu. Počela sam od osnovnih baletskih pokreta, dva sata dnevno prvih šest meseci – rekla je jednom prilikom Natali. – Narednih šest meseci, po pet sati dnevno. Dodali smo i plivanje. Zatim, dva meseca po osam sati dnevno. Fizička disciplina mi je pomogla da savladam emocionalnu stranu lika. Život baletskog igrača je sličan monaškom životu. Oni ne piju, ne izlaze uveče, ne jedu, i konstantno izlažu telo bolu.

Foto: Profimedia

Tokom snimanja filma Portmanova upoznaje sadašnjeg muža, baletskog igrača i koreografa Bendžamina Milpijea. U decembru 2010. objavili su veridbu i srećnu vest da je Natali trudna. U junu 2011. par je dobio sina Alefa, a sledeće godine venčali su se na intimnoj jevrejskoj ceremoniji u Kaliforniji. 22. februara 2017. godine na svet je donela i drugo dete, devojčicu Amaliju. Bendžamin je trenutno direktor baleta u Pariskoj operi, a zbog Natali je promenio veru. Francuski koreograf je rekao kao mu je jako važno da bude iste vere kao i njegova draga, te želi da pređe u judaizam.

Natali Portman je uprkos velikoj slavi ostala prizemna. Ona živi miran, porodični život, koji vešto sakriva od očiju javnosti. Nedavno je govorila o pritiscima sa kojima se žene susreću i rekla:

– Kao žena, neprestano se boriš protiv toga da te procjenjuju prema tome kako izgledaš, da te gledaju i stvaraju mišljenje o tebi. A šta je lepota? Ona je po definiciji prolazna, to je nešto što ne možeš da zamrzneš u vremenu, ona je poput leptira, živi na sekund. Da bi svoj život učinili zaista vrednim i smislenim, ne možete se oslanjati na lepotu – rekla je.

The post Oskarovka sa diplomom Harvarda: Završila je dva fakulteta, govori šest jezika i važi za najpametniju ženu Holivuda appeared first on Obrazovanje.

Deca se nisu promenila, ali naša očekivanja jesu. Oni sada u školu kreću ranije nego što smo mi kretali, a uz sve te dnevne boravke kojih tada nije bilo, deca provode mnogo više vremena u školi nego što smo mi provodili. Od njih se očekuje da usvajaju određena znanja veoma rano, čak znatno pre nego što im njihove razvojne mogućnosti dozvoljavaju. Pre 20 godina u školu su deca polazila da nauče da čitaju i pišu. Danas se od dece očekuje da u klupe sednu sa azbukom u glavi.

Foto: Shutterstock

I nije to samo ovde tako. Pre tačno 23 godine, anketa u Americi pokazala je da 31% učitelja očekuje da deca nauče da čitaju u vrtiću. A već 2010. taj procenat se popeo na 81. Uprkos tome što je nekoliko istraživanja pokazalo da rano prisiljavanje dece da uče slova može da im pričini veću štetu nego korist, očekivanja koja im se nameću neprekidno rastu.

I umesto da priznamo da je problem u sistemu, mi krivimo decu. Danas, deca koja u školu krenu, a da nisu naučila da čitaju, budu etiketirana i osete kao da zaostaju za drugarima. To niko i ne pokušava da sakrije, nekima se čak otvoreno to i kaže. Vrlo lako se lepe etikete nekakvih poremećaja i preporučuju posete stručnjacima. Sve samo zato što se dete ne uklapa u kalup, što nije isto kao i ostali. U školi, svi moraju biti isti. Ako ne mogu da sede mirno, slušaju pažljivo svih 45 minuta, eto etikete – hiperaktivan je, ima poremećaj pažnje.

Ovo je naročito primetno na zapadu, ali ni mi nismo imuni na slične trendove. A niko stvari ne posmatra ovako: danas se deca stavljaju u potpuno veštačko okruženje, postavljaju se pred njih jednaki zahtevi (iako je jasno da nismo svi jednaki), odvajaju se od porodice na mnogo duži period tokom dana nego ranije generacije i očekuje se da svi ispune određene, univerzalne standarde. Za neku decu, to je previše.

Nova studija koju su sproveli i objavili naučnici sa Harvarda potvrđuje da nisu deca ta koja su problem. Problem su odrasli koji ih u klupe stavljaju prerano. Otkrili su da deca koja u školu krenu kao najmlađa u razredu imaju mnogo veće šanse da im se u nekom trenutku „nalepi” epitet hiperaktivan. Zaključak istraživanja je da deca jednostavno nisu dovoljno zrela za ono što se od njih traži.

Opet, roditeljima nisu potrebni istraživači i naučnici sa Harvarda da im kažu da je dete koje je tek napunilo šest godina na drugom nivou razvoja od onog koje je napunilo sedam.

Kako školstvo postaje rigidnije, ustrojenije, zahtevnije prema deci, kako krade sve više njihovog detinjstva, tako čini i sve više štete deci. Mnogi đaci jednostavno nisu u stanju da ispune nerealna očekivanja u pogledu savladavanja gradiva, a da ne govorimo o tome da se od dece koja imaju tek četiri ili pet godina u vrtiću očekuje da su u stanju da sede mirno i ponašaju se uvek u skladu sa pravilima. Ukoliko žele da trče, jure, skaču, igraju se, tu onda postoji neki problem.

A pošto je borba protiv sistema uzaludan posao, savet roditeljima je: ne šaljite decu u školske klupe ranije nego što je to neophodno.

The post Naučnici sa Harvarda izneli zabrinjavajuće podatke: Rani polazak u školu je opasan po decu appeared first on Obrazovanje.

Na listi se mogu pronaći svi univerziteti širom sveta, a Univerzitet u Beogradu nalazi se ispod 1.000 najboljih u svetu, isto kao i Univerzitet u Novom Sadu i Univerzitet u Nišu.

Najprestižniji od njih su san svakog akademca, a samo najbolji mogu uspeti da se upišu na ove prestižne univerzitete i da upravo na njima studiraju. Ove fakultete mogu upisati najbolji đaci, a ukoliko volite da učite onda vam upis neće biti nikakav problem. Ovo je deset najboljih fakulteta na celom svetu:

Masačusetski tehnološki institut (MIT)

Već devetu godinu zaredom MIT je svetski lider na rang listi univerziteta iz celog sveta. Savršene rezultate pokazuje po gotovo svim indikatorima, uključujući i akademsku reputaciju, odnos studenata i međunarodnih fakulteta. MIT je privatni istraživački univerzitet u Kembridžu u američkoj državi Masačusets. Sastoji se iz pet škola i jednog koledža sa 32 akademska odseka. Rad ovog univerziteta bazira se na naučnom i tehničkom istraživanju.

Foto: Profimedia

Univerzitet Stanford

Zadržao je svoju poziciju kao drugi među najprestižnijim u svetu i dobre rezultate ima zahvaljujući svojoj akademskoj reputaciji i popularnosti među poslodavcima. Univerzitet Liland Stanford Džunior, poznatiji kao Stanford, privatni je univerzitet u Kaliforniji u Sjedinjenim Američkim Državama i nalazi se u neposrednoj blizini Silicijumske doline, a čuven je, osim po svojoj akademskoj jačini, i po bogatstvu.

Foto: Profimedia

Univerzitet Harvard

Još jednu godinu Harvard ostaje na trećoj poziciji, ali je prvi kada je u pitanju reputacija među poslodavcima i u akademskom svetu. Osnovan 1636. godine u Kembridžu u saveznoj državi Masačusets, privatni univerzitet Harvard najstarija je akademska institucija koja još uvek deluje u SAD. Predstavlja jedan od osam univerziteta koji čine Ligu bršljana. Nazvan po svešteniku Džonu Harvardu, ovo je jedan od najboljih univerziteta u svetu i godišnje iznedri mnoštvo naučnika, pisaca i političara, koji se kasnije proslave.

Foto: Profimedia

Kalifornijski tehnološki institut (Caltech)

Uspevši se za jedno mesto na ovogodišnjoj rang listi, Caltech se našao na četvrtom mestu najprestižnijih univerziteta u svetu pre svega zahvaljujući perfektnim rezultatima kada su u pitanju međunarodni fakulteti. Kalifornijski tehnološki institut je privatni istraživački univerzitet sa sedištem u Pasadeni u Kaliforniji. Poznat je po svojoj snazi u prirodnim naukama i inženjerstvu.

Univerzitet u Oksfordu

Najstariji univerzitet u anglofonskom svetu nalazi se u južnoj Engleskoj i ove godine pao je za mesto niže na rang listi najboljih univerziteta, te je sada peti u svetu. Datum osnivanja univerziteta nije lako utvrditi, ali postoje svedočanstva da se tamo odvijala nastava još u 11. veku. Univerzitet se sastoji od 38 nezavisnih koledža i šest stalnih privatnih verskih škola (sa statusom ispod statusa koledža). Univerzitet se naglo razvio počev od 1167. godine, kada je engleskim studentima zabranjeno pohađanje nastave na Univerzitetu u Parizu. Posle sukoba između studenata i lokalnog naroda 1209, neki od profesora su pobegli na severozapad u grad Kembridž, gde su osnovali Univerzitet u Kembridžu. Od tog vremena su ova dva univerziteta veliki rivali. Godine 2007. Univerzitet je raspolagao sa 3,6 milijardi funti, imao je 19.486 studenata, od čega 7.380 postdiplomaca.

Foto: Profimedia

ETH Cirih (Swiss Federal Institute of Technology)

Švajcarski tehnički univerzitet u Cirihu ETH, zadržavajući svoju poziciju kao šesti na rang listi najboljih univerziteta u svetu, ponovo je najviše rangirana institucija u kontinentalnoj Evropi, pre svega zahvaljujući odličnim rezultatima kada je u pitanju citiranje, odnosno, uticaj sprovedenih istraživanja na ovom univerzitetu. Osnovan je 1855. godine pod imenom „švajcarski politehnikum“, pod kojim je i danas poznat. Glavna zgrada ETH Cirih nalazi se u samom centru grada, dok su dalji objekti u kampusu u Hongerbergu na kraju grada.

Univerzitet Kembridž

Nalazi se na sedmom mestu na listi najprestižnijih univerziteta po više osnova. Sa sedištem u gradu Kembridžu u istočnoj Engleskoj, to je drugi najstariji anglofonski univerzitet na svetu koji radi neprekidno od osnivanja. Njegovo ime se nekada označava sa: Cantab. što potiče od latinskog imena grada Kembridž: Cantabrigia, Cantabrigiensis. Moto univerziteta je: „Hinc lucem et pocula sacra“, što na latinskom znači „Odavde svetlost i dragoceno znanje“.

Foto: Profimedia

Imperijalni koledž u Londonu

Pomerivši se za jedno mesto gore, Imperijalni koledž u Londonu sada je najbolje rangirana institicija u glavnom gradu Velike Britanije i ima međunarodnu reputaciju na poljima predavanja i istraživanja. Imperial, kako ga takođe nazivaju, posvećen je razvoju sledeće generacije istraživača, naučnika i akademika kroz saradnju u svim disciplinama i predstavlja multidisciplinarni prostor za obrazovanje, istraživanje, prevođenje i komercijalizaciju, koristeći nauku i inovacije za rešavanje globalnih izazova.

Univerzitet u Čikagu

Ovaj privatni univerzitet popeo se za jedno mesto ove godine i ima veliku reputaciju u akademskim krugovima. Nalazi se u Hajd Parku, delu Čikaga, u Ilinoisu, u Sjedinjenim Američkim Državama. Osnovao ga je 1890. naftni tajkun Džon D. Rokfeler (John D. Rockefeller), ali kao dan svog osnivanja Univerzitet slavi 1. jul 1891. godine, kada je Vilijam Rejni Harper (William Rainey Harper) postao njegov prvi predsednik i prvi član osoblja. Prva predavanja na ovom Univerzitetu održana su 1. oktobra 1892. godine.

Londonski univerzitetski koledž (UCL)

Iako je ovaj javni istraživački univerzitet u Londonu u Engleskoj pao ove godine za dva mesta niže, i dalje se nalazi u top 10 najprestižnijih univerziteta sveta. Sastavni je deo decentralizovanog Univerziteta u Londonu. Smatra se jednim od najvećih centara za postdiplomske (master i doktorske) studije u Ujedinjenom Kraljevstu po broju studenata. Institucija je osnovana 1826. godine kao prvobitni nosilac naziva Univerzitet u Londonu i kao prvi univerzitet u gradu. Londonski univerzitetski koledž bio je i prvi potpuno sekularni univerzitet u Engleskoj, koji je upisivao studente bez obzira na njihovu versku pripadnost ili pol.

The post San svakog akademca: Deset najprestižnijih univerziteta na svetu na dohvat ruke, na vama je samo da učite appeared first on Obrazovanje.