Tek kada je porodica dobila današnji oblik, brak dobio na vrednosti, tada su i deca počela da se vide kao posebna i kao bića na čije potrebe treba obratiti pažnju. U zavisnosti od kulture, te promene su se dešavale sporije ili brže, a u dvadesetom veku u većem delu sveta obavezno formalno obrazovanje i primarna porodica (tata, mama i deca) postaju veoma važni.

Tokom istorija obrazovanje i vaspitanje dece uglavnom se odvijalo kod kuće i spram mogućnost i znanja roditelja i drugih kojima su deca bila okružena. Dolazak učitelja u dom ili odlazak u institucije u kojima su mogli da se školuju je kroz istoriju uvek bila privilegija bogatih, i najčešće se odnosila na obrazovanje dečaka.

Antički Rim

U Antičkom Rimu nastava se često održavala pod vedrim nebom, deca su sedela u stolicama bez naslona i pisala na kolenima. Osnovno vaspitno sredstvo bio je prut, u čije se efekte verovalo više nego u moć reči. Aristokratsko vaspitanje dobijale su devojke iz visokog društva, dok su ostale vaspitanje i obrazovanje sticale u kući, uglavnom od majke, a ono se pre svega ticalo vođenja domaćinstva.

Foto: Shutterstock

Dokaz o tome da su se još u to doba deca igrala i to sa pravim igračkama jeste pronađena lutka od gline za devojčice koja je čak imala i pokretne udove.

Srednji vek

U srednjem veku devojčice su vaspitavane u pobožnosti, skromnosti i poslušnosti. U ženskim manastirskim školama obrazovale su se uglavnom devojčice iz plemićkih porodica, i to većinom one čiji su roditelji odlučili da postanu kaluđerice. Sve do 13.veka devojčicama nije bio omogućen pristup gradskim školama, ali i tada se i dalje većina njih obrazovala kod kuće. Cilj ovih škola je bio priprema devojčice za vrednu i poslušnu domaćicu.

Renesansa

Tokom 15. veka naziru se počeci porodice kakvu je danas poznajemo. Članovi porodice počinju da se identifikuju pre svega sa svojim supružnicima i decom, a ne kao ranije sa svojom zajednicom i rađa se nova kultura zainteresovana za vaspitanje dece. Muškarac predstavlja ubedljivo najdominantniju figuru, a većina devojčica i dalje dobija skromno obrazovanje, a već sa 10 godina su prave male žene koje će uskoro stupiti u brak i baviti se domaćinstvom.

Jedan od najistaknutijih prosvetitelja tog vremena Erazmo Roterdamski širi svoje ideje koje se u to doba razliku od crkvenih. On zagovara podjedanako obrazovanje dece oba pola, naglašava potrebu za učenjem kroz igru i ponavljanje, na način koji je blizak dečijem uzrastu. Erazmo ostaje poznat kao veliki zagovornik vrednosti braka, ali i obrazovanja devojčica.

XVII vek

U ovom veku se polako uviđa značaj obrazovanja u današnjem smislu reči, u uslovnim prostorima gde se deca osim učenja, i nadgledaju i vaspitavaju. Osim toga, širi se svest važnosti porodice i stabilnosti kao osnove za podršku u obrazovanju deteta. Od XVII veka čedomorstvo postaje strogo kažnjavano, a gubitak deteta se shvata kao veliki gubitak, što u ranijim vekovima nije bio uvek slučaj. Dete dobija na važnosti u porodici, ali i u široj zajednici.

Veliki reformator ovog vremena Jan Amos Komenski, postavlja temelje za današnje školstvo koje je uređeno tako što postoje razredi i koje je obavezno za svu decu do 14. godine. Osim toga, Komenski ističe ravnopravnost polova u obrazovanju, što je bilo skoro nepojmiljivo za njegove savremenike. Većina njegovih ideja je prihvaćena tek kasnije, nakon njegove smrti, a najviše tek tokom 20. veka. Sa njegovim idejama polako i raste svest o detetu koje je drugačije o odraslog i kome je potrebna posebna briga i nega da bi ispunilo svoje kapacitete. Komenski uviđa važnost ravnopravnosti dece iz bilo koje kulture i bez obzira na pol.

The post Obrazovanje nije oduvek bilo obavezno: Škola je bila kod kuće, a neretko devojčice u nju nisu ni išle appeared first on Obrazovanje.