Tako je u prvom tromesečju 2021. godine 27 odsto ljudi od 16 do 74 godina u Evropskoj uniji prijavilo da je pohađalo online kurs ili da su koristili online materijal za učenje, što je povećanje od četiri procentna poena (pp) u poređenju sa 23 odsto u 2020. godini, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Prošle godine je među svim državama članicama EU Irska imala najveći udeo (46 procenata) stanovnika od 16 do 74 godine koji su pohađali online kurseve ili koristili online materijal za učenje. Finska i Švedska su zabeležile udeo od 45 odsto, a Holandija 44 procenta.

Na drugom kraju skale, pohađanje online kurseva ili korišćenje online materijala za učenje nije bilo uobičajeno u Rumuniji (10 odsto), Bugarskoj (12 procenata) i Hrvatskoj (18 odsto).

U poređenju sa pretpandemijskom 2019. godinom, udeo ljudi koji pohađaju online kurseve ili koriste online materijal za učenje porastao je u svim državama članicama, osim u Rumuniji gde je smanjen (-4 pp) na 10 procenata. Među članicama EU u kojima je evidentiran najznačajniji rast bile su Holandija (+21 pp), zatim Luksemburg i Slovenija (obe po +19 pp), i Grčka (+18 pp).

Mladi ljudi uzrasta od 16 do 24 godine više su se bavili online učenjem nego prosečna odrasla populacija.

Foto: Shutterstock

-U prošloj godini 39 odsto mladih prijavilo je da pohađa online kurs, a 49 procenata da koristi materijale za učenje na internetu, u poređenju sa 23 i 27 odsto među odraslima od 25 do 34 godina, i 20 i 23 procenta među populacijom od 35 do 44 godina. Ovi udeli nastavljaju sa opadajućim trendom kako starost raste, dostižući najnižu tačku među starijim ljudima (uzrasta od 65 do 74 godine), gde je samo tri odsto ljudi pohađalo online kurs, a četiri procenta koristilo online materijal za učenje- navodi se u izveštaju Eurostata.

Napominje se da se online kurs odnosi na obuku koja se nudi u potpunosti ili delimično na internetu (planirani niz aktivnosti učenja o određenom predmetu ili temi) i koji rezultira kvalifikacijom ili sertifikatom o pohađanju.

Kada je reč o korišćenju materijala za učenje na internetu, u ovoj statistici se odnosi na korišćenje obrazovnog materijala (osim online kursa) o bilo kojoj temi ili temi dostupnoj na mreži ili u digitalnom formatu u obrazovne, profesionalne ili privatne svrhe (npr. audio-vizuelni materijali, softver za učenje na mreži, elektronski udžbenici, aplikacije za učenje).

Za Srbiju ne postoje zvanični podaci u vezi sa tim koliko je ljudi pohađalo online kurseve, a koliko je koristilo online materijale. Međutim, dobro je poznato da su naši predavači dosta prisutni na inostranom tržištu – bilo da predaju jezike, drže kurseve ili slične online načine predavanja, pa i u izradi materijala za učenje.

The post Može li da se uči onlajn: Irci to baš vole, a evo koji Evropljani to rade najmanje appeared first on Obrazovanje.

Žena je u zemljama članicama EU manje i među menadžerima, tek 33 odsto njih se nalazi na nekom rukovodećem položaju. Kada se radi o nižem obrazovanju, procenat žena i muškaraca je podjednak, slično je i srednje obrazovanih kojih je među ženama između 25 i 64 godine 45 odsto, među muškarcima iste dobi 49 odsto.

Evropska statistika pokazala je da stopa zaposlenosti među muškarcima veća, 74 odsto njih radilo je tokom 2019, u poređenju sa 63 odsto žena. Međutim, stopa zaposlenosti se menja i dosta razlikuje u zavisnosti od toga koliko dece je u porodici.

Na primer, stopa zaposlenosti kod žena bez dece bila je 67 odsto, kod muškaraca 75 odsto, za žene sa jednim detetom stopa “skače” na 72 odsto, a kod muškaraca na 87 odsto. I dok žene ostaju na tom nivou sa dva deteta, među muškarcima sa dvoje dece stopa zaposlenosti ide do 91 odsto. Sa troje i više dece procenat zaposlenih žena pada na čak 58 odsto, dok je kod muškaraca na 85 odsto.

Foto: Shutterstock

Žene su češće zaposlene na povremenim poslovima, tzv. part tajm, njih je 30 odsto tokom 2019. radilo na poslovima koje ne zahtevaju puno radno vreme, za razliku od muškaraca kod kojih je taj procenat bio tek osam odsto. U Holandiji je procenat žena koje rade tako bio čak 75 odsto, muškaraca 28 odsto, što je najveći procenat u EU i za jedne i za druge. U Nemačkoj i Austriji 47 odsto, a u Belgiji 41 odsto žena radilo je na poslovima koji ne zahtevaju puno radno vreme.

Eurostat je u publikaciji koju je objavio na svom sajtu podsetio i da muškarci zauzimaju bolje pozicije u kompanijama i da je tek trećina menadžerskih pozicija namenjena ženama. Ni u jednoj od zemalja članica EU nema više žena nego muškaraca među menadžerima, najviše ih je u Letoniji 46 odsto, Poljskoj 43, Švedskoj i Sloveniji 40 odsto. Najmanje žena na rukovodećim mestima je na Kipru 21 odsto, Luksemburgu i Hrvatskoj 26 odsto, Danskoj, Češkoj i Holandiji 27 odsto.

U skaldu sa tim, žene i zarađuju manje i to u proseku 14,8 odsto manje. Najveće razlike u platama su u Estoniji (22,7 odsto), Nemačkoj (20,9 odsto), Češkoj, Austriji i Slovačkoj, dok su najmaje u Rumuniji (tri odsto), Luksemburgu 4,6 odsto, Italji i Belgiiji gde je razlika pet, odnosno šest odsto.

The post Žene obrazovanije, ali manje plaćene: Uprkos diplomi nema mesta za menadžerke, već samo za menadžere appeared first on Obrazovanje.